Српска православна црква и њени вјерници 20. јануара славе Светог Јована Крститеља, једног од највећих хришћанских светаца.
Овај датум у календар је уписан црвеним словом, што значи да не треба радити кућне, нити било које друге послове.
Историјски подаци свједоче да је Јован погубљен у вријеме краља Ирода. Осуђен је на смрт због практиковања хришћанства које је тада било заробљено, а убијен је тако што му је одсјечена глава. Његова десна рука, она којом је захватио воду из Јордана када је крстио Исуса Христа, и даље је у власништву Српске православне цркве, а чува се у манастиру на Цетињу.
Руку су у Европу су донијели малтешки витезови, који су је поклонили руском цару Николају. Касније су је Србима на чување, односно краљевској династији Карађорђевић, повјерили руски витезови који су емигрирали из Русије, а у виду знака захвалности што је наша држава примала све избјеглице.
Рука Светог Јована најприје је чувана у српској патријаршији, да би 1941. пред најездом нациста однијета у манастир Острог гдје ју је на чување оставио краљ Петар II Карађорђевић.
За ову славу везује се обичај прања иконе. Обичај прања икона подразумијевао је да се на данашњи дан иконе износе из куће послије јутрења на ријеку, или бунар и да се умивају. Иконе су се брисале крпом која је поквашена у води. Овај обичај одавно је нестао, тада се вјеровало се да ће онога ко не умије икону стићи казна, те да ће му се те године одузети руке и ноге, преноси Она.
