Сабор Светог Јована Крститеља - Јовањдан, један од празника посвећених светитељу и пророку који је најавио долазак Спаситеља и крстио га на ријеци Јордан, прославља се данас у свим храмовима Српске православне цркве (СПЦ) и у православним домовима као једна од најчешћих српских слава.
Према предању, многи су мислили да је Јован обећани месија, али је он, препознавши Исуса када је слушао његове прве јавне проповиједи, рекао: "То је јагње Божије које узе на себе гријехе свијета".
У Цркви је светитељ познат и као Јован Претеча, а његов празник сврстава се у ред највећих пророчких празника, јер се за Светог Јована, најближег сљедбеника и блиског рођака Исуса Христа, везује почетак мисије Спаситеља и почетак хришћанске проповиједи.
Овај празник се слави дан послије Богојављења, као сјећање на Крштење Исусово и улогу светитеља који је припремао народ за нову вјеру.
"Ја вас крштавам водом, али онај што иде за мном јачи је од мене... Он ће вас крстити Духом Светим и огњем", ријечи су Светог Јована који је крштавао народ у ријеци Јордан и позивао на покајање.
На православним иконама Свети Јован је најчешће представљен са крстастим штапом у лијевој руци и написом - "Покајте се, јер је близу Царство небеско".
Од младости је био посвећен вјери и као бранилац јавног морала супротстављао се разврату римског друштва који је у његово вријеме достигао врхунац.
Свети Јован је јавно осудио и цара Ирода Антипу који је преотео жену свом брату Филипу. Царица Иродијада је, каже предање, наговорила кћерку Салому да од Ирода затражи главу Јованову.
Занесен Саломином игром, Ирод је наредио погубљење Јована Крститеља.
Овом догађају посвећен је посебан празник познат као Усјековање главе Светог Јована Крститеља, а на иконама се слика светитељ који у десној руци држи своју одсјечену главу.
За овај празник везује се, како је записао Свети јеванђелиста Лука, и догађај преношења руке светитеља у Антиохију из Севастије, гдје је погубљен.
Десна рука Светог Јована, којом је крстио Христа, одувијек је чувана као највећа светиња, а сада се налази у Цетињском манастиру.
Свети Јован је узор поштења и правдољубља, па се и у српском православљу поштује и обичај братимљења "по Богу и Светом Јовану".
Вјерује се да се на Јовањдан дешавају разна чуда захваљујући помоћи овог светитеља, па вјерници поштују бројне обичаје у знак сјећања на њега. Тако, на примјер, не узимају у руке нож, дјеци се на овај дан не даје ништа што је црвене боје - ни јабука, ни сок. Не једе се и не пије ништа што је црвено, јер боја симболизује невино проливену светитељеву крв.
Свети Јован је узор поштења и правдољубља, па у српском народу постоји обичај да се људи на Јовањдан братиме и куме “по Богу и Светом Јовану”, јер се Јован сматра узором карактера и поштења, а у Светом Писму назван је и анђелом. Свети Јован је многе преобратио у хришћанство, а његова главна порука: "Волите један другог" постала је једно од главних начела хришћанства које се сачувало до данашњих дана.
.webp)
