По грегоријанском календару, 30. јула обиљежава се Света великомученица Марина, народу познатија и као Огњена Марија. Будући да је светковина усред љета, наша традиција је убраја у ред такозваних "огњевитих светаца", заједно са Светим Илијом, Благом Маријом и Светим Пантелијом. Као и за многе светковине, и овај дан красе интересантни обичаји.
Наиме, по народним предањима, вјерује се да је Огњена Марија била рођена сестра Светог Илије и Благе Марије. Исто тако, због њене нарави у народу влада страхопоштовање према њеном лику, због чега се поштују обичаји, иако није обиљежено црвеним словом у црквеном календару.
Једно вјеровање стоји уз причу да је Огњена Марија добила то име јер је често распламсавала расправе са братом, док је Блага Марија покушавала да ублажи љутњу.
Друга вјеровања народа везују се за причу да се Огњена Марија жалила Светом Пантелији да су је "плугом заорали, трлицом сатрли и иглом изболи", па је он обећао да ће запалити љетину и стоку, али и да ће слати громове народу.
Управо то је изњедрило и одређена "правила" у народу за ову славу.
Шта не треба да се ради за Огњену Марију
Првенствено, вјерује се да је Огњена Марија заштитница жена, али и да тог дана жене не треба чак ни конац у иглу провући, нити радити било шта од кућних послова.
Да не треба ништа да се ради тог дана, преноси се и на мушкарце. По вјеровању, Огњена Марија шаље опомену громовима и паљењем свима онима који раде нешто у пољима и њивама.
Према народним вјеровањима, на Огњену Марију треба избјегавати и купање у великим водама, јер се наводно сваке године на тај дан дешавају утапања и дављења у рекама и језерима.
Прилика за љубав
Вјерује се да дјевојке на овај дан треба да поклоне огледалце младићу који им се свиђа и да ће тај заувијек у њих гледати као "у свој одраз у огледалу".
(Она)
