Неке породице погинулих српских бораца у Хрватској, не чекајући најављену акцију Домовинског покрета, на чију иницијативу је донијет Закон о гробљима, уклонило је обиљежја која, према овом акту, ''вријеђају осјећања Хрвата''.
Нови Закон о гробљима, који обавезује уклањање надгробниих споменика Срба који на било који начин наводно вријеђају осјећања Хрвата, хрватски сабор је донио у априлу.
Домовински покрет је већ поднио више пријава за уклањање одређених споменика, а неке породице су то учиниле не чекајући реакцију тог покрета.
Једна породица је са надгробног споменика у Кистању крај Книна уклонила све ''спорне'' ознаке. На том споменику сада више нема покојникове бисте у униформи, као ни текста да је погинуо за Крајину. Слично је учинила и породица покојника на једном гробу у Жагровићу код Книна.
Прије неколико дана, Шибенско-кнински огранак Домовинског покрета (ДП) покренуо је поступак рушења два надгробна споменика у селу Жагровић код Книна, јер сматрају да нису у складу са Законом о гробљима и да вријеђају и омаловажавају ''домовински рат''. Ријеч је о два надгробна споменика на којима су преминули у униформи Југословенске народне армије (ЈНА), а један од њих је већ уклоњен. Склоњена је спомен-табла, а гроб стоји без обиљежја.
А иницијатори не само да се не стиде својих поступака, не зазиру ни од ревизије историје.
Лидер Домовинског покрета Иван Пенава каже да је то исход гдје саме породице поступају по Закону и, како је навео, ''исправљају ствари које су можда биле примјерене на окупираном подручју неких давних година''.
''Али, за све нас остале у Хрватској никад нису биле ни начин ни емоција ни приступ, а камоли поруке које ти надгробни споменици шаљу нешто прихватљиво, нешто што припада нашем цивилизацијском кругу. Апсолутно у том смислу овакве акције у режији самих породица и поздрављамо'', рекао је Пенава, преноси ХРТ.
Подсјетимо, Директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон осудио је доношење новог закона у Хрватској који омогућава уклањање српских надгробних споменика подигнутих након 1990. године.
Гујон је упозорио домаћу и међународну јавност на ''акт институционалне дискриминације'' који ће, како је навео, имати ''озбиљне посљедице''. Нагласио је да нови хрватски закон циља споменике који одају пошту српским војницима и цивилним жртвама током рата од 1991. до 1995. године, или су исписани ћириличним писмом које Срби користе, преноси РТ Балкан.
