Српска православна црква и њени вјерници данас славе Свету преподобну мученицу Евдокију.
Света преподобна мученица Евдокија живјела је у Илиопољу граду Феничанском за вријеме царовања Трајанова. Била је најприје велика развратница, а потом покајница, испосница и најзад мученица. Огромно богатство је стекла неприхватљивим понашањем, а онда јој је живот мијења из коријена потпуно несвјесно стари монах Герман.
Наиме, Герман је дошао у град и одсјео код доброг пријатеља чија је кућа била поред Евдокијине. Сваке ноћи је читао Псалтир и неку књигу о Страшноме Суду, а његове ријечи су Еводкији привукле пажњу и почела је све пажљивије и пажљивије да га слуша.
Заправо, ријечи су јој утјерале страх у кости, те је послала слуге да умоле тог монаха да дође код ње. Он је на крају дошао, а на крају њиховог дугог разговора о вјери и спасењу, Евдокија је пожељела да се крсти.
Након крштења цијело своје имање је предала цркви, отпустила је своје слуге и робове и повукла се у женски манастир. Остатак живота је посветила монашком животу, а само 13 мјесеци након велике промјене у животу и повлачења у манастир је изабрана за игуманију.
У манастиру је поживјела 56 година, међутим када је у једном тренутку дошло до гоњења хришћана од стране некога кнеза Викентија, света Евдокија је посјечена мачем.
Ево дивног примјера, како један суд нечистоће може да се очисти, освети и испуни скупоцјеним небеским мирисом, благодаћу Духа Светога.
Сматрала је да свака жена мора да се искрено помоли за спасење душе, како би имала мир у души, што доноси и слогу у кући.
Ово је молитву за спас душе коју би све жене требало данас да изговоре:
Истинском духовношћу свезала си своју душу за љубав Божију, а пропадљивост, красоту и пролазне љепоте заборавом си претекла, као ученица Христова. Прво си постом страсти умирила, затим си страдањем ђавола посрамила. Зато те је Христос дуплог вјенца удостојио, славна Евдокијо, света мученице: Моли Христа Бога да спасе душе наше.
