Српска православна црква и вјерници данас прослављају преподобног Илариона Исповједника – чудотворца, исцјелитеља и духовног ратника који је оставио неизбрисив траг у историји хришћанства.
Рођен у селу Тавати код Газе, Иларион потиче из незнабожачке породице, али је већ као младић у Александрији прихватио хришћанство.
По крштењу је одлучио да свој живот посвети Богу, па је отишао у пустињу да постане ученик славног светитеља Антонија Великог.
Након духовне обуке, вратио се у своју домовину и наставио подвижнички живот у близини Газе. Иако је био непрекидно прогањан од стране демона, Иларион их је побјеђивао молитвом и силом Часног Крста.
Његова вјера и духовна снага привукле су бројне вјернике, те је убрзо постао духовни стуб Палестине – онакав какав је био Свети Антоније за Египат.
Током иконоборачке кризе у вријеме цара Лава Јерменина, Иларион је био прогоњен због поштовања светих икона. Управник манастира Пеликита, постао је исповједник вјере, а црквени пјесник свети Јосиф Пјесмописац га је описао као мученика.
Иларион није тражио славу. Напротив, бјежао је од људских похвала говорећи: "Тешко мени, примих на земљи плату своју!" Живио је у тишини и повлачењу – у Египту, Сицилији, Далмацији и на Кипру, гдје је и преминуо око 372. године, у својој 80. години.
Његове чудотворне мошти пренио је ученик Исихије назад у Палестину, у манастир који је Иларион основао.
Српска Православна црква се са поштовањем сјећа овог светитеља који је цијелог живота служио вјери, чудима и истини – и оставио вјечни примјер снаге духовног подвига.
