Откако је Влада ФБиХ донијела одлуку да се минимална плата у овом бх. ентитету повећа са 619 КМ на 1.000 КМ за 2025. годину, реакције се не престају низати.
Послодавци су против повећања јер наводе да би морали уплаћивати велике доприносе на тај износ па су запријетили и отказима радницима.
Сходно наведеном, редакцији "Н1" јавио се радник који тврди да је њему и његовим колегама послодавац уплатио новчану помоћ од фирме у којој ради те да су касније на рачуну примијетили да је децембарска плата умањена за тај исти износ.
500 КМ “нестало” са рачуна
Радник, чији је идентитет познат поменутој редакцији, запослен је као месар у једној фирми у Травнику. На тој позицији ради већ седам година, а како је испричао, он и његове колеге су примијетиле да се у протеклих пола године на платној листи налази и ставка “помоћ послодавца раднику”.
“Међутим, нисмо добијали никако увећани износ за ту помоћ него само плату. Прошле године, тачније, 20. децембра 2024. сам примијетио на рачуну да сам добио помоћ у износу од 500 КМ, а сада када је 13. јануара 2025. уплаћена децембарска плата, она је била умањена за тај износ”, рекао је.
Додао је да је то био случај и с осталим упосленицима ове фирме.
“Сви упослени у фирми – трговци, пословође, возачи, администрација, месари… сви су примијетили да им је на рачуну мање новца за износ те новчане помоћи”, навео је.
На ове случајеве скренуо је пажњу и Нермин Никшић, премијер ФБиХ који је на конференцији за медије одржаној прошле седмице рекао да је такав однос послодаваца према радницима, између осталог, био један од повода да се повећа минимална плата у ФБиХ. Тако је поменуо да су помоћ коју је Влада ФБиХ дијелила послодавци злоупотребљавали на начин да су је уплаћивали радницима па онда тражили од њих да им већи дио тог новца врате.
“Доста је варања и доста у коверти па онда дам ти па ми вратиш. Имамо информацију да су људи од 1.070 КМ помоћи коју је Влада ФБиХ дијелила морали 700 КМ вратити. Па људи хоћемо ли се борити против тога, ево ми хоћемо па докле догурамо и докле можемо. Можда ће то некога коштати, али ми ћемо се за те људе побринути. Па говоримо о 5,4 милијарде КМ добити, а све то кошта 400.000 КМ и уз то нудимо још и субвенције, па ако је то онда проблем онда и јесте”, рекао је том приликом Никшић.
Исплата дијела плате у ковертама честа пракса
Он је такође споменуо да је повећање минималне плате у ФБиХ засметало послодавцима који су дио плате исплаћивали у ковертама.
“Сви ти послодавци који данас причају о смањењу доприноса су нас убјеђивали да исплатимо 400 КМ радницима како би подржали раднике и предлагали нам да 10 посто пореза на то обрачунају. И ми на то кажемо да не треба порез и дамо им да у првих шест мјесеци исплате 2.500 КМ, а у другој половини шест мјесеци 2.750 КМ и ако прерачунате то испадне 26 посто стопе доприноса ако будете уплаћивали својим радницима. Већ сам рекао колико их је то испоштовало и колико је та савјест прорадила. Закон о доприносима и Закон о минималној плати када се буду доносили то је све срачунато како би смањили доприносе. Да сада причамо о томе да опет смањимо доприносе на минималну плату радницима онда се поставља питање шта ћемо с овим другим доприносима? Дакле, онај послодавац који поштено и фер плаћа своје раднике и који не даје у коверти ће бити кажњен зато што ови то не желе радити. Врло радо ћу сада са свим тим послодавцима да отворим дискусију”, поручио је Никшић наводећи да ће Влада ФБиХ раднике заштитити од отказа.
Када је ријеч о исплати у ковертама, саговорник који се јавио "Н1" потврдио је да и његов послодавац исто чини.
“Износ плате примам на рачун док ми се новац за превоз и топли оброк даје ‘на руке'”, рекао је.
А како би се стало у крај таквој врсти послодаваца који су нажалост све чешћи примјер могло би се рећи на подручју цијеле државе, из Владе ФБиХ су најавили да ће бити повећан број инспекцијских контрола.
Тако су из Федералне управе за инспекцијске послове (ФУЗИП) недавно навели да су 11. јануара обавили 267 инспекцијских надзора на подручју ФБиХ приликом којег су открили 84 непријављена радника.
Појашњења ради, иако је у пракси много чешће да запослени зараду добијају преко текућег рачуна, поједини послодавци плате исплаћују и “на руке”. Исплата зараде у готовом новцу није противзаконита, али неплаћање припадајућих пореза и доприноса јесте, јер управо тако послодавци успијевају избјећи своје обавезе.
Пронаћи ће се механизми за растерећење послодаваца
Иако су послодавци били најгласнији након одлуке о повећању минималне плате у ФБиХ из Владе ФБиХ су остали одлучни наводећи да се она неће мијењати. Ипак, јуче је одржана сједница Економско-социјалног савјета ФБиХ на којој је договорено да ће пронаћи механизме да се скину додатна оптерећења на послодавце.
Истакли су да ће ускоро изаћи у јавност са сетом мјера који би требали допринијети томе да се пронађу олакшице за све стране.
Против повећања минималне плате била је и већина економских стручњака који су спочитавали Влади ФБиХ недостатак фискалне реформе која је требала бити првенствено спроведена, а јуче је делегат у Дому народа Парламента ФБиХ Аљоша Чампара у хитну парламентарну процедуру упутио измјене Закона о доприносима које садржавају смањење доприноса.
Управо су ти доприноси били највећи проблем послодавцима и то су и замјерали Влади ФБиХ наводећи да се они морају смањити.
Тако је Аднан Смаилбеговић, предсједник Удружења послодаваца ФБиХ рекао да су доприноси у ФБиХ високи, те да на плату од 1.000 КМ износе додатних 744 КМ.
Шта значи повећање минималне плате у ФБиХ?
Након објаве о повећању минималне плате, Влада ФБиХ је најавила субвенционисање разлике доприноса за обрте, микро и мале фирме, што би требало олакшати прилагођавање на ново повећање минималне плате.
Сада послодавци, али и радници чекају на објаву плана Економско-социјалног савјета о сету мјера које би требале донијети одређено растерећење.
До тада су грађани и даље скептични када је ријеч о квалитету живота с обзиром на растуће трошкове живота и инфлацију. Многи сматрају да повећање није довољно да покрије основне животне трошкове, док други изражавају сумњу у ефикасност имплементације ове одлуке.
Генерално посматрајући, одлука о повећању минималне плате у ФБиХ представља значајан корак ка побољшању животног стандарда радника, али истовремено отвара питања о одрживости за послодавце и потреби за додатним економским реформама како би се осигурала стабилност тржишта рада и економије у цјелини.
