Учешће страних радника у БиХ, према укупном броју запослених прошле године, износило је 0,7 одсто, што је незнатно више у односу на претходне године, али и даље представља врло низак удио, подаци су Годишњег извјештаја о реализацији квота радних дозвола.
Савјет министара је за прошлу годину одобрио квоту од 6.073 радне дозволе за странце, и то 2.450 за продужење постојећих и 3.623 за ново запошљавање.
Током године издато је укупно 5.798 дозвола, што је пораст од 26,43 одсто у односу на 2023. годину, када их је било 4.586, саопштено је данас из Министарства цивилних послова у Савјету министара.
Највише страних радника запослено је у грађевинарству, њих 22,51 одсто, те прерађивачкој индустрији и услужним дјелатностима.
Мушкарци су добили 86 одсто радних дозвола, а жене 14 одсто.
Највише страних радника у БиХ прошле године дошло је из Турске, Непала, Србије, Индије и Бангладеша.
Највећи раст броја радних дозвола забиљежен је код држављана Индије, Непала и Кине, а највећи пад код држављана Турске, Кувајта и Сирије.
Према стручној спреми, највише дозвола добили су полуквалификовани радници (27,84 одсто), средње образовани (21,71 одсто) и високообразовани (22,34 одсто).
Од укупног броја издатих дозвола, 3.422 рачунају се у годишњу квоту, док је њих 2.376 издато изван квоте, најчешће за високообразоване стране држављане, спортисте, наставнике или особе повезане породичним везама с резидентима у БиХ.
У саопштењу је наведено да раст нових радних дозвола које су издате у односу на продужене могу да указују на то да страни радници БиХ виде као привремену дестинацију рада, без намјере за дугорочним останком.
Синдикати упозоравају на потребу да се при одређивању квота води рачуна и о неискориштеним потенцијалима домаће радне снаге, док послодавци траже флексибилнији систем који би олакшао ангажман иностраних радника, посебно у дефицитарним секторима попут трговине, грађевине и угоститељства, преноси Срна.
.webp)
