Тоне смећа плутале су ријеком Дрином и тако правиле велики проблем у функционисању бране, али и заштити животне средине. Такве призоре више не морамо гледати, а за све су заслужни радници који свакодневно уклањају отпад. Проблем плутајућег отада присутан је од почетка рада Хидроелектране на Дрини у Вишеграду.
Осим из БиХ, отпад долази из Црне Горе и Србије. ОД 2010. Године радници овог предузећа нису пуштали отпад преко преградног профила бране, те тако нису угрозили саму производњу каже за АТВ Дарко Фргања. Он каже да је ово предузеће формирало посебну службу која се бави уклањањем отпада, иако то ниједним актом није посао Хидроелектране. Све оптужбе да ово предузеће својим радом нарушава животну средину одбацује.
"На годишњем нивоу то је негдје 6.000-8.000 метара кубних плутајућег отпада. Ми не можемо да утичемо на тај отпад који долази, али би вас замолили да утичете на свијест преко медија и да се сачува ова љепота ове наше ријеке Дрине", каже Дарко Фргања, руководилац службе за заштиту животне средине "Хе на Дрини" Вишеград.
Радници који свакодневно уклањају отпад из ријеке кажу да се сусрећу са разним проблемима у складу са временским приликама и хидрологијом. Осим велике количине дрвеног и пластичног отпада, уклањају и медицински отпад, те животињске остатке, а све то одлажу на оближњу депонију, у којој како кажу, ускоро неће бити мјеста. Такође, раде на одржавању ланчаника који спречава да смеће стигне до самог зида бране и угрози процес производње.
"Овдје природа чини своје. Током читаве акумулације дрвеће старо мора да пада и ми то не можемо спријечити. Можемо само апеловати на људски немар, и што то долази са градских депонија у неком сливу. То је највећи проблем. Јер ту долази и отпада медицинског и животињских лешева и свега а сада дрвеће као дрвеће све се то може рециклирати", каже Александар Вуковић, пословођа на чишћењу плутајућег отпада.
Све еколошке инспекције у претходном периоду ко су биле у редовном и ванредном раду констатовале су да се приликом чишћења отпада поступа у складу са Еколошком дозволом и другим подзаконским актима, потврђено нам је из овог предузећа. Додају да је ово проблем свих земаља у окружењу, а не само локалне заједнице, тако да би требало проблем рјешавати на нивоу Савјета министара али и Владе Републике Српске. У Хидроелектрани на Дрини истичу да је неопходан јединствен информациони систем који би обухватио све сегменте када је ријеч о отпаду и депонијама у читавој БиХ како би једноставније и брже нагомилани отпад био рециклиран.
