На породичном имању породице Лазић из Голог брда код Бијељине пластенички краставац производи се већ 18 година. Данас су они највећи произвођачи краставца у Републици Српској са два и по хектара површине на којој је засијана ова култура. Сезоном су задовољни, а ових дана активно раде на сијању и берби краставаца јер узгајају ране и касне сорте. Из године у годину иновирају па тако тренутно посједују и огледна поља са новим хибридима.
"Што се тиче хибрида које користимо, то су монолит и и пробали смо мало са фрејзером. Задовољни смо за сад. Што се тиче краставца који иде за прераду највише се ради кибрија. Имамо и неке нове хибриде који још нису доступни у продаји него имамо сад овдје тренутно огледна поља па видјећемо до јесени који ће се најбоље показати шта ће са тога бити наредне сезоне", каже Миодраг Лазић, произвођач краставца у Српској.
Крајња намјена краставца произведеног на имању Лазића различита је. Краставац салатар продају трговинским ланцима и пијацама, а производе и друге сорте које касније користе за прераду у својим погонима, киселе га и праве различите врсте салата. Лазићи редовно запошљавају и сезонске раднике. Само на сијању и берби краставца тренутно ради њих 15. Похвално је, кажу, да је све више младих који се опредјељују за овакву врсту посла.
"Дневница је 30,35 евра, 40 евра, зависи од посла и позиције на коју је радник постављен, а углавном то је неких 30-ак евра. Наш превоз, наша храна и коректан однос према радницима. Тако да, традиционално, имамо дјечаке и дјевојчице студенте који тамо од 7. мјесеца па до септембра су на нашем пољопривредном газдинству", каже Лазић.
.webp)
Проблем произвођачима краставца представљао је нагли пад цијене, али и на то су, кажу, навикли. Ових дана његова цијена је 60 фенинга по килограму, али култура је то која достиже највеће осцилације цијена па тако већ данас килограм краставца може износити једну КМ, док сутра може пасти на 20 фенинга, а некада се такав обрт цијена деси у истом дану, кажу Лазићи.
