Отац Арсеније има тест којим утврђује да ли је ријеч о демонским силама или о психичком поремећају.
Игуман манастира Рибница објашњава кроз конкретне примјере да ли иза нечијих проблема стоји болест или дјеловање злих сила, даје духовне савјете и указује на молитвени пут који открива праву природу патње.
У дубинама људске душе често се крију тајне које само они обдарени даром духовног разликовања могу препознати. Оци православне Цркве кроз вијекове су били ослонац верујућима у разлучивању духовних проблема од органских психичких поремећаја. Препознавање суптилних нијанси између духовног и физичког обољења захтјева молитву, искуство и посебну близину с Богом.
Један од оних који се суочава с оваквим изазовима је отац Арсеније, игуман манастира Рибница. Он отворено говори о свом приступу и искуствима, пружајући дубок увид у проблематику која неријетко збуњује и вјерујуће и стручњаке.
Отац Арсеније истиче да не посједује посебан дар да аутоматски препозна природу проблема, али има методу која му помаже у разликовању демонског утицаја од класичних менталних поремећаја. Он каже:
– Такве људе, као и све оне који долазе код мене, било који да је проблем у принципу, упутим их у дјелатно, активно православље, које се састоји из два крила. Једно крило – литургијски живот, друго крило – молитвено правило код куће.
Литургијски живот обухвата исповијест, пост, литургију и причешће, док молитвено правило укључује јутарње и вечерње молитве прилагођене могућностима појединца. Преко ових основних елемената, отац Арсеније посматра како особа реагује.
Отац Арсеније објашњава да демонски утицај препознаје кроз отпоре које људи доживљавају према духовним праксама:
– Најчешће, скоро увијек, када је демонска сила у питању, они то не могу да спроведу. Престану да иду у цркву, не могу да се моле, имају ужасан отпор кад се моле, не могу да се причесте, не могу да читају Свето писмо.
Супротно томе, особе које пате од менталних поремећаја, чак и у најтежим облицима, показују труд и вољу да слиједе духовни пут, упркос потешкоћама.
– Они који су заиста патофизиолошки болесни, са озбиљним менталним сметњама, труде се, читају Свето писмо, моле се, боре се. Иду тим путем, оду у цркву, причешћују се, читају код куће молитвено правило. Тешко им је, али нису спријечени злом демонском силом, па не одустају. Док ови који су ђавоимани, не могу да се придржавају молитвеног правила. Сви проблеми настају од демонских сила, можда је свега 10 до 20 процената психијатријских проблема медицинске природе, све остало је запосједнутост демонима – истиче игуман Арсеније.
Демонска сила се често ослања на људску слабост – гордост. Демон увлачи човјека у илузију да је посебан, изабран, чак и свет, док га истовремено води ка духовном паду.
– Човјек, који страда од тога, слуша демонску силу која му говори да је он најпаметнији, да он уопште није луд, да су сви други луди, и да треба да настави тако како јесте. Да је изабран, да се њему Бог јавља.
Ови људи, према ријечима оца Арсенија, често одбијају помоћ, вјерујући да им није потребна, док у исто вријеме трпе огромне духовне и психичке патње.
Отац Арсеније закључује да су оданост Господу и Цркви, као и скромност, кључ за разликовање и борбу против демонског утицаја. Само кроз активно учествовање у литургијском и молитвеном животу, уз Божју помоћ, особа може да пронађе пут ка миру и исцјељењу.
Овај увид указује на неопходност синергије духовне и медицинске бриге, јер сваки човек носи специфичне изазове који захтевају јединствен приступ – како људски, тако и Божји.
(Новости)
