На велику радост православног народа Херцеговине, али и православља на Сабору Српске православне цркве канонизована је Света Ана - мајка Светог Василија Острошког и Тврдошког.
Након литургије у Манастиру у Мркоњићима, родном мјесту Светог Василија, на његов дан, 12. маја је митрополит Димитрије најавио њену канонизацију.
Митрополит Димитрије је тада истакао значај мајке Светог Василија, говорећи након литургије у Мркоњићима гдје се на његов празник слило на хиљаде вјерника, не само из Херцеговине, већ из свих крајева Републике Српске и региона.
Његово преосвештенство владика западноамерички Максим, који је служио Свету архијерејску литургију у Манастиру Светог Василија Острошког и Тврдошког у Мркоњићима, уз саслужење митрополита Димитрија, истакао је да је светитељ управо овдје од својих родитеља примио вјеру коју је преносио, усађивао и њоме надахњивао мноштво народа, како за његовог земног живота, тако и данас.
„Његовом светом и часном гробу и моштима приступају људи без обзира на њихове разлике, без обзира којем народу припадају и да ли верују у хришћанског Бога. Моћ Светог Василија, као светитеља их привлачи“, нагласио је владика Максим.
У црквеном календару ће 13. мај бити уписан као дан Свете Ане.
Надомак Требиња, у Мркоњићима, прије двије године пронађене мошти Свете Ане, мајке Светог Василија.
Православни вјерници примили су благодат обретењем земних остатака Светитељеве мајке Ане – Анастасије, само пар дана прије прослављања празника Светог Василија.
И поред чињенице да се мало зна о детаљима из живота Ане Јовановић, њена личност није заборављена у књизи вјечнога живота. Нарочито јер се ради о побожној мајци која је родила, одгајила и на службу Богу предала, свог сина јединца, маленог по узрасту, али великог по мудрости и спремности на свецијело служење Богу. Ана Јовановић је себе уписала не само у вјечну књигу, већ у књигу свих срдаца која непрестано узносе молитве светом Василију Острошком, молећи његово посредништво и заступништво пред Господом.
Свјетлост предивне и благословене радости огријала је Ану на дан када је родила свога сина, 28. децембра 1610. године у Мркоњићима у Поповом Пољу. Била је то побожна, тиха, молитвена, и трудољубива мајка хришћанка, мајка која се васцијелим својим бићем трудила да честити дом Јовановића не поклекне пред бројним искушењима (понајвише под искушењем сиромаштва), већ да сва искушења побјеђују честитошћу, трудом и побожним животом, чинећи тако да њихов дом постане Црква у малом.
Прву школу побожности малени Стојан научио је управо у топлом и љубављу испуњеном окриљу своје мајке, која га је научила молитвеном правилу и основним хришћанским врлинама. Њена мајчинска љубав и усрдна молитва за своје чедо била је толико јака да је Стојан већ у дјечјем узрасту био примјер честитости и побожности, не само и њиховом скромном дому, већ и цијелом поповопољском крају.
И поред овог претешког животног крста, Ана је Богу благодарила на сваком новом дану, узносила је она благодарност Богу јер је имала у уму и у срцу речи апостола Павла који вели: Све могу у Христу Исусу који ми моћ даје! Ове ријечи Ана је проводила у свом животу, јер није било животне препреке и тешкоће коју она није превазилазила, управо полажући наду на Господа, преноси SeeSrpska.
