Божићни пост код православних Срба почиње сваке године 28. новембра по грегоријанском календару (15. новембра по старом, јулијанском календару) и траје 40 дана, све до Божића који се слави 7. јануара.
Овај пост је у православљу познат као Четрдесетодневни пост и припрема вјернике за радосни празник Христовог рођења.
Правила Божићног поста
Божићни пост је строги пост, али је мање захтјеван од Великог (Васкршњег) поста.
Његова основна сврха је духовно очишћење и припрема за причешће, а уздржавање од одређене хране има за циљ дисциплиновање тијела и духа.
Исхрана:
Током поста, вјерници избјегавају месо, млијеко, сир, јаја и све друге производе животињског поријекла.
Риба и вино дозвољени су на празнике и викендима, осим на Бадњи дан када се пости строго, уз суву храну или само воду.
Сриједом и петком важе строжа правила – једе се храна спремљена на води.
Духовни пост:
Важно је избјегавати свађе, оговарања, лоше мисли и дјела. Пост није само уздржавање од хране, већ и од гријеха.
Током овог периода, православни хришћани чешће присуствују литургијама, исповиједају се и причешћују.
Породично заједништво:
Вјерници се труде да више времена проводе са породицом, помажу другима и његују хришћанске вриједности љубави, праштања и солидарности.
Народни обичаји и вјеровања током Божићног поста
У српском народу Божићни пост није само вјерски чин, већ и богат обичајима и вјеровањима.
Припрема куће за празник: Током Божићног поста, домаћице почињу са спремањем куће за Божић. Све се чисти и припрема како би дом био што уреднији и свечанији.
Одржавање породичне слоге: Постоји вјеровање да током овог периода свађе и несугласице у породици доносе лошу срећу за цијелу наредну годину.
Посна јела: На српским трпезама током Божићног поста обавезно су пасуљ, кромпир, кисели купус, сарма без меса, као и разне пите са поврћем или воћем. Припремају се и слаткиши попут ораха у меду или посних колача са сувим воћем.
Симболика поста
Пост је вријеме када се човјек преиспитује и покушава да се духовно обнови. Симболика Божићног поста огледа се у припреми за сусрет са Богом, чиме се изражава и радост због Христовог доласка на свијет. Вјерници се труде да у себи пробуде покајање и обнову вјере, како би дочекали Божић са чистим срцем.
Занимљивости о Божићном посту
Дјеца и старији: Дјеца, труднице, болесни и старији људи нису обавезни да се придржавају свих правила поста, али им се савјетује да се уздржавају од лоших навика и гријеха.
"Чистота ријечи": У неким крајевима Србије, вјерује се да током поста посебно треба пазити на говор – ружне ријечи и псовке сматрају се великим гријехом.
Бадњи дан: Пост се завршава Бадњим даном, када се припрема посна вечера са специјалним јелима попут пребранца, печеног кромпира и хљеба без квасца.
Божићни пост је прилика за лично преображење и његовање љубави и заједништва, подсјећајући на скромност и праву вриједност живота.
