Иако му је то у почетку био само хоби, Никола Матић из Драчева код Чапљине први је пчелар у Херцеговини који се почео бавити производњом пчелињег отрова, а увидјевши колико је то уносан посао, и други су кренули његовим стопама.
Но, с обзиром на то да га у БиХ нико не откупљује, они га већ неко вријеме извозе на европско тржиште.
Матић је, прије свега, професионални боксер већ 20 година, а пчеларством се, како прича за "Независне", бави око 15, док се у производњу пчелињег отрова упустио прије пет година, увидјевши да је он један од најскупљих и најквалитетнијих пчелињих производа.
Иначе, у великим количинама пчелињи отров је штетан за људско здравље, али је у малим лијек и један од најцјењенијих производа на тржишту.
Према његовим ријечима, ни код нас ни у Хрватској се не може продати пчелињи отров, тј. ниједна фармацеутска индустрија код нас га не откупљује.
"Тако да тренутно извозимо у Њемачку и Француску, а прије неколико година се извозило и за Русију. Грам кошта 20 еура, тј. толико је нама плаћено, али се вјероватно дистрибуира по вишој цијени", додаје он.
Наводи да је први у породици који се почео бавити пчеларством, и то уз кума, али да сада има много млађих момака који су кренули са скупљањем пчелињег отрова, а поготово од прошле године, када су нашли тржиште гдје ће га продавати.
"Иначе, главни састав пчелињег отрова је мелитин, због чега га и откупљују. Рецимо, пчелињи отров у свијету има 50 одсто мелитина, а наш, у БиХ и Хрватској, има чак 70 одсто. Зато смо јаки на тржишту, а тренутно је у нашој екипи око 200 људи те имамо довољне количине, али и квалитет. Зато је битно да смо удружени, јер не можемо ни скупити колико се тражи. Сам не можеш ништа, јер, рецимо, некој фирми треба од 20 до 30 kg отрова, а један човјек на 100 кошница може скупити тек 200 грама", истиче он.
Овај пчелар појашњава да процес скупљања пчелињег отрова није компликован, али да је потребно улагати у апарате.
"Најбитније је да имаш адекватне апарате, које поставиш по пчелињаку и они одраде посао. Затим се они скину, отров се оструже са стакала, и то није тежак процес. Само су апарати за скупљање отрова скупи, али наравно, потребно је да имаш већи број кошница, и самим тим, мораш више радити са пчелама. Тренутно имам око 200 великих друштава, те нешто мање нуклеуса, али је заиста велики број кошница", казао је Матић, додајући да апарат кошта 1.300 евра, с тим да је на сто кошница потребно најмање три апарата, што је, истиче, велика инвестиција.
Како прича, све зависи од јачине пчела, те да, "колико је друштво јако, толико ће оно дати пчелињег отрова".
"Доста тога зависи и од пашњака, па, рецимо, ако имамо доста меда у природи, пчела ће бити јача и имаће већи принос. Прошла година је била јако слаба што се тиче меда, па смо имали мањи принос пчелињег отрова, али се надамо да ће ове године бити боље. Лани сам радио на 130 друштава, тако да је било мало мање приноса, а да бисте за годину дана скупили килограм пчелињег отрова, потребно је 200 и више јаких пчелињих друштава, и то да га скупљате од 1. априла до 1. октобра", рекао је Матић.
Додаје да је за 99 одсто пчелара ово додатна дјелатност, но, како истиче, да би радили са пчелињим отровом, они морају свако четврто јутро устајати у четири сата ујутру и скупљати пчелињи отров.
"Рецимо, један апарат заузима 10 кошница, и на њима мора бити пола сата, након чега се пребацују на сљедећих 10 кошница. Што имаш више апарата, тад више урадиш, али самим тим, све је скупље", закључује он.
