Овог новембра навршило се 15 година како се упокојио патријарх Павле, један од највољенијих и најпоштованијих поглавара Српске православне цркве. Његов живот био је оличење скромности, једноставности и дубоке вјере, а његова порука народу одјекује и данас – као утјеха, лијек, али и опомена.
Патријарх Павле често је говорио о људским слабостима које нарушавају духовни и друштвени склад, а међу њима је посебно истицао сујету као највећи српски гријех. Његове ријечи су биле јасне и оштре:
"Сујета је једна гордост, највећи српски гријех. Када се она догоди, онда долази до свађе, нетрпељивости. Кад се јави сујета, ту нема ни вјере ни љубави."
Ова мисао патријарха Павла дубоко освјетљава корен многих проблема у нашем друштву. Сујета, као израз претјеране љубави према себи, често води у гордост, завист и раздор међу људима. На њу није имуна ниједна заједница, али је патријарх с посебном забринутошћу указивао да је овај гријех дубоко укорењен у српском менталитету.
Као народ, склони смо да сујету правдамо амбицијом или потребом за признањем, али она често постаје узрок свађа и нетрпељивости – било у породици, међу пријатељима или унутар друштва. Гдје се сујета настани, љубав и вера ишчезавају, остављајући за собом осјећај празнине и отуђености.
Патријарх Павле нас је подучавао да се боримо против оваквих слабости развијањем скромности, праштања и несебичне љубави. Његов живот био је најбољи примјер тих врлина – човјек који је носио сопствене ципеле док се молио за народ, увијек нас је подсјећао на оно што је најважније: да будемо људи.
