Отац Предраг Поповић је свештеник СПЦ чије проповиједи на друштвеним мрежама прати на стотине хиљада људи. Он својим говорима, примјерима и искуством из дугогодишње службе доприноси да боље разумијемо стварност и православну вјеру.
Отац Предраг Поповић својим ријечима и дјелима подстиче на размишљање и дјелање.
О породици и дјеци, суштини и смислу живота, о томе чега треба да се ослободимо да бисмо били срећни… много се корисних ствари може научити од оца Пређе, духовног инфлуенсера. Недавно је у видеу на Инстаграму испричао причу о смислу живота који брзо прође, о компромису који сви правимо и жаљењу које осјетимо кад схватимо да је вријеме немогуће вратити, пише Сенса.
– Имами примјер човјека који живи живот онако како су његови родитељи њему рекли. Да заврши школу, да буде добар, да се ожени или уда. Иду питања: ’Када ћеш да се удаш?’, ’Кад ћеш да се ожениш?’. Када то обавиш, онда слиједи ’Када ћеш да родиш дијете?’, па када и то добијеш, онда питају ’Кад ће друго? Кад ће треће?’ Кад се то одради, ти се трудиш као млад човјек нешто и да створиш, нешто и да направиш, за дјецу, за породицу, кад ћеш ако нећеш кад си млад. Немаш кад (времена) за многе важне ствари. Ту породицу не видиш зато што опет гледаш да нешто створиш, да нешто имаш. Кад то прође, онда дођу унучићи, и за тили час ти дођеш у неко доба, и онда кренеш да размишљаш шта си у животу урадио, шта у животу ниси урадио. Па си онда схватио да си много пута у животу нешто желио, а да ти се то није дозволило зато што су ти рекли ’немој ово, немој оно’, ‘ови ће да кажу ово’, ‘они ће да кажу оно’. И тако човјек прави компромисе, и онда негдје у неком тренутку схвата да је дебело негдје погријешио. Правио си кућу, пропустио си породицу. Дјеца су одрасла, отишла су од куће, остала ти кућа. Каже мени човјек: ’Оче, мене дјеца оставила!’ Шта си улагао, у шта си улагао, шта си радио, то и имаш. Шта се жалиш сад? – завршио је отац Пеђа ову поучну причу о животу који зачас прође и који треба живјети по својим а не по туђим правилима и жељама.
