Данас прослављамо свете Ћирила и Методија!
Ово није само дан који се везује за црквени календар, иако се прославља строго, као црвено слово, већ је то и дан веома важан за читаво друштво. Због великог значаја ових светитеља за описмењавање, проглашен је и Даном словенске писмености у нашој земљи.
Свети Ћирило и Методије рођени су у Солуну, као Македонци у великом граду окруженом Словенима. Мајка Марија им је, такође, била словенског поријекла, а отац Лав високи византијски војни заповједник који је рано преминуо.
Ћирило је одрастао на царском двору, студирао је филозофију и теологију, а потом постао библиотекар Аја Софије и учитељ на Цариградској високој школи. Остварио је везе с арапским теолозима.
Дошло је, међутим, тешко вријеме и браћа се повлаче у манастир.
Византијски цар Михаило Трећи и патријарх Фотије, Ћирилу и Методију дат је задатак да мисионаре у пространствима насељеним турско-татарским Хазарима. Како то није било успјешно, добили су ново задужење да мисионаре међу Словенима. Било је веома важно познавање старословенског језика.
Проблем је, међутим, био тај што Словени нису били описмењени.
Посао је, стога, био веома тежак. Константин је смислио словенску азбуку од 38 слова и почео да преводи грчке свештене књиге, а у том великом послу помагао му је Методије и ученици.
Морала је да се разбије велика заблуда која се користила да се мисионарима пружа отпор: вјеровало се да постоје само три света језика на којима могу да се врше обреди, а то су хебрејски, латински и грчки.
Колики су отпори били да се Словени описмене на свом језику, да потом тај језик користе у молитви, показује чињеница да су Методија, који је иначе наставио да ради сам након смрти брата, латински свештеници прогласили јеретиком, а у Моравској су га бискупи осудили и утамничени. Када је Методије ослобођен по налогу папе, књиге на старословенском језику остале су у мраку.
Методије наставља рад и поново се налази пред судом. Али, овога пута побјеђује. Папа Јован Осми издао је булу Марљивост твоја (Индустриае туае) и тиме омогућио даљи црквени рад на словенском језику, а одобрење је стигло и од цариградског патријарха Фотија.
Методијеви сљедбеници такође су трпели велике изазове у свом мисионарењу на старословенском језику, због чега су морали да свој рад наставе у Охриду.
