Повезујући историју, спорт и хуманост, отац и син, Данко и Андреј Мијовић те Марко Кошарац, успјешно су се вратили из Париза, до којег су отишли олдтајмером. Превалили су пут од 4.000 километара.
- То није први пут да идемо олдтајмером, јесте на неко даље путовање. Ми смо са овим аутом прошли до сада, као два пута до Париза и назад, тако да смо навикли и знали смо шта нас очекује и да све има своје и предности и неке мане. Углавном, ово је стварно удобно ауто, нема проблема са неком неудобношћу, рецимо да немаш гдје руку ставити. Тако да смо удобно стигли тамо - каже Марко.
Пјесма трасирала пут
- Путању смо бирали по пјесми Ђорђа Балашевића “Опрости ми Катрин“. Он на почетку те пјесме каже: "Експресним возом за Париз, Пула – Трст – Торино – Милано – Гренобил - Париз". Ми смо ишли том путањом, а успут смо посјетили тј. прошли смо испод Мон Блана, посјетили смо Женеву, а до Париза смо ишли кроз Њемачку, да не идемо истом путањом - додаје Андреј.
Рено четири, освајао је друмове према Паризу брзином до 100км/х, не остављајући никога равнодушним. Гдје год се нашао, изазивао је посебну пажњу и одобравање пролазника.
- Најтеже је одржавати се будним и бити фокусиран на пут, на саобраћај. Ово је аутић који може возити до неких 100км/х без растерећења и нечега, све преко му ствара неке проблеме. Тако да смо се тако и договорили, возили смо 90 – 100 , 80 на дијеловима пута. Излазили смо и на брзе цесте. Схватили смо да овај аутомобил кроз различите земље зову другачије. У Француској га зову „Ла ка трел“ у Италији су некако другачије - прича Данко.
Ни зуб времена му није могао ништа
Аутомобил, стар 40 година, ни ситни кварови нису успјели да зауставе на својој мисији. Све потешкоће су отклоњене и тројац се срећно вратио кући.
- Било је потешкоћа што се тиче овако механике. Пукао нам је чеп од хладњака, тј. хладњак нам је пукао на дијелу гдје је чеп, онда смо имали и проблем са лијевом предњом гумом и нека мања потешкоћа, али која ипак значи за возача, тј. ретровизор. Тамо негдје према Милану закачио нас је неки возач брзог аута и страдао је ретровизор. Срећа стакло је било у питању, па смо то мало, неким огледалцем, причврстили - наглашава Марко.
Идеја за ово путовање је настала спонтано и из жеље да се повеже Олимпијада 2024., Олимпијске игре у Сарајеву 1984., али и олдтајмер рено четири.
- Идеја је настала случајно када смо тата и ја причали о Олимпијади и тада смо се налазили у другом олдтајмеру у његовом мерцедесу и размишљали смо да ли да идемо на Олимпијаду авионом и рекох, што бисмо то, хајмо мерцедесом. Тада смо ми назвали Марка и сконтали смо да је много боље да идемо реноом. Пошто је рено из Париза, па хајде да повежемо то Олимпијада 2024. – Сарајево 1984. – Рено и тако је то и било - рекао је Андреј.
Путовање имало хуманитарни карактер
Пут дуг 4.000 километара осмишљен је са намјером да се продају километри како би се помогло лијечење Милоша Божовића, спортисте који је, да није доживио незгоду на утакмици и сам могао бити олимпијац. До сада је скупљено око 1.500 КМ.
