Српска православна црква и вјерници 28. јуна обиљежавају један од српских празника Видовдан. Обиљежавање Видовдана је започело у 19. вијеку, у знак сјећања на Кнеза Лазара и јунаке погинуле у Косовском боју, на овај дан 1389. године.
Иако је 28. јун историјски значајан датум за Србе, Видовдан се везује и за светог Вида, свевидеће божанство. Зато су многи обичаји везани за очи и вид.
У различитим крајевима обичаји су различити. Суштина готово сваког је гатање, и „гледање“ у будућност. Најраспрострањеније је вјеровање да ће неудате дјевојке, ако вече пред Видовдан испод јастука ставе видову траву (видовчица, видовац, видовача, очаница), мало соли и парче хљеба, сањати будућег младожењу, пише Шајкача.рс.
На сам Видовдан не смије се обрађивати земља нити радити у винограду. На Видовдан не би требало да се раде кућни послови али је зато пожељно да се нешто ново започне али треба започети ручне радове. Некада су то били хеклање, вез.
.webp)
У Шумадији је обичај да се износе ствари из куће да се провјетре од мољаца. Током дана не би требало пјевати и играти, већ се сјећати преминулих предака.
Видовдан се обиљежава као тужан празник. За све пострадале у ратовима на овај дан се у црквама обавља помен.
