Николић је истакао да је све више повратничких породица које напуштају Запад и да ову прилику треба искористити.

- Охрабрује чињеница да све више младих породица има троје, четворо и више дјеце, па полако, али одлучно се разбија наметнута парадигма да је имати вишечлану породицу тешко и незахвално - нагласио је Николић у ауторском тексту за Срну под називом "Децентрализација људи и идеја".

СЕЛО СРПСКЕ ПРОШЛО РАЗЛИЧИТЕ ТРАНЗИЦИЈЕ

- Све у природи кружи, материја, али и трендови. Процес индустријализације '60-их и '70-их година у бившој Југославији довео је до масовне миграције становништва са села у град и то углавном младих и школованих људи, односно оних који са собом носе идеје и визију. Село је стару славу враћало у временима кризе, ратова и пандемије, а то су времена скромности, смањених очекивања и стања у којем смо усмјерени једни на друге и на оне темељне ствари: здравље, храну и мир. Тако је и село Републике Српске прошло различите транзиције на различите начине, а тежина посљедица зависила је од интензитета ратних дешавања, географског положаја и расположивих ресурса - навео је Николић.

Он се као оснивач Мреже младих агропредузетника, првог и јединог генерацијског удружења пољопривредних произвођача у Републици Српској које окупља младе руралних подручја, осврнуо на однос једне нове генерације према земљи и селу, али и према породици, вјери и систему вриједности.

- Бавећи се различитим темама у аграрном сектору као најзначајнији посао показао се рад са људима, односно рад на образовању и мотивацији. Одабрали смо теренски посао и у потпуности се изложили новим познанствима, захтјевима, критикама, али и идејама и иницијативама. Кроз кампање које смо водили, имали смо прилику да разговарамо са десетинама младих широм Републике Српске како бисмо схватили шта је то што селу недостаје да би било пожељније мјесто за живот - навео је Николић.

Он је истакао да се показало да будућа, најзначајнија, инвестиција на селу и у руралним подручјима мора да буде живот и жива заједница, односно људи усмјерени једни на друге и на заједнички рад који води унапређењу социјалног, културног, духовног, економског, политичког и сваког другог амбијента.

- Овај циљ не може да се постигне спонтано и случајно него захтијева визију, мултидисциплинаран приступ и јасно /на/вођење. Убрзана глобална дешавања и промјене захтијевају свакодневно прилагођавање околностима, а нова времена захтијевају нове стратегије - нагласио је Николић.

Према његовим ријечима, та нова визија и стратегија се зове "Село Републике Српске – моје мјесто за живот" и прва је "боттом уп" иницијатива коју су изњедрили млади људи Републике Српске, и то они који своју дјецу не виде у Бечу, па чак ни у Бањалуци него на свом старом кућном прагу.

ФОКУС - МЛАДИ, ЖЕНЕ, ВЕТЕРАНИ

Николић је навео да је овај стратешки оквир неформално прихваћен од институција Републике Српске и заједно га даље развијају и прилагођавају људи из Мреже младих агропредузетника, Министарства пољопривреде Републике Српске, Универзитета у Бањалуци и Центра за друштвено-политичка истраживања Републике Српске. Иницијатива у фокус ставља заједницу и људе, односно циљне групе руралног подручја: младе, жене и ветеране.

- Са жељом да систем и држава допре до што већег броја људи на конкретан и користан начин у оквиру програма `Село Републике Српске – моје мјесто за живот` развијамо програме и механизме подршке који нису само и искључиво усмјерени на економско оснаживање, каква је до данас углавном била пракса, него и на активизам и развој индивидуалних компетенција код младих, рехабилитацију код ветерана и ратних војних инвалида, те улогу и здравље код жена руралног подручја - навео је Николић.

Који су то механизми?

Николић је истакао да са младим људима на селу имплементирају низ активности, а уз помоћ Јединице за координацију пољопривредних пројеката Министарства пољопривреде осигурали су средства за мале пројекте на селу који захтијевају успостављање заједнице и заједнички рад на друштвеној инфраструктури, активностима и манифестацијама.

- Са ветеранима и РВИ, у сарадњи са Организацијом ампутираца УДАС успостављамо прву ветеранску задругу којом желимо да обухватимо што већи број ветерана, а заједнички производи биће посебно валоризовани на тржишту. Посматрајући жене на селу, посебна пажња треба да буде усмјерена на ону исконску улогу жена као супруга и мајки и ту племениту сврху желимо да промовишемо, те о њиховом здрављу и добробити да бринемо - навео је Николић.

Он је поручио да од присуства младих на селу зависи територијални интегритет, самодостатност у храни и пронаталитетна обнова.

- Тамо гдје живе младе породице, тамо је и Република Српска, док над празним подручјима ова земља полаже само формално право - нагласио је Николић.

ОХРАБРУЈЕ ДА СВЕ ВИШЕ МЛАДИХ ПОРОДИЦА ИМА ТРОЈЕ, ЧЕТВОРО И ВИШЕ ДЈЕЦЕ

Николић је истакао да је из угла производње хране као стратешки важног ресурса ријеч о групацији која је у напону снаге, али и која лакше и ефикасније прихвата нове технологије и приступе савремене производње, те оно најбитније - ријеч је о генерацији у репродуктивном добу која ће да исцрта демографску слику Републике Српске.

- Охрабрује чињеница да све више младих породица има троје, четворо и више дјеце, па полако, али одлучно се разбија наметнута парадигма да је имати вишечлану породицу тешко и незахвално - нагласио је Николић.

И владин и невладин сектор, каже, жели да мотивише на рађање новог живота на селу, што је у основи иницијативе "Село Републике Српске – моје мјесто за живот".

- Томе доприносе иницијативе попут субвенционисане набавке "беларус" трактора, при чему је бодован статус породица са троје и више дјеце, те симболичним наградама "Златно класје Републике Српске", праћеним системским мјерама Министарства пољопривреде, попут новчане накнаде за новорођено дјете на селу и накнаде за незапослене породиље - нагласио је Николић.

СВЕ ВИШЕ ПОВРАТНИЧКИХ ПОРОДИЦА СА ЗАПАДА

Николић је истакао да су додатни мотив испуњења стратегије људи који ће у будућности да се врате из земаља Западне Европе у Републику Српску, али и они које ће да се врате из града у село.

- Све је више повратничких породица које Запад напуштају углавном из три разлога: смањење економске потентности земаља Западне Европе, присуство миграната, те наметање друштву моралних и духовних изопачености, посебно оних усмјерених ка дјеци. То су људи који ће у Републику Српску, да се врате са новим искуствима, идејама, радним навикама, али и са почетним капиталом - нагласио је Николић.

Она сматра да ову прилику треба искористити и на исправан начин интегрисати у социо-економски амбијент села све оне који су остали и који ће се вратити. Кључ рјешења је, каже, у проналажењу и изградњи предводника, подстицању на активизам и смањење очекивања.

РЕНЕСАНСА РУРАЛНИХ ПОДРУЧЈА - НОВИ ТРЕНД

- Ренесанса руралних подручја постаје нови тренд, а наш однос и политике према том тренду одредиће брзину и ефикасност ревитализације руралних подручја - нагласио је Николић.

Он је истакао да те политике морају да дају подршку регионалним лидерима и да подстичу децентрализацију људи и идеја, јер су то покретачи живота села, а свака од тих политика у својој основи мора да има елементе пронаталитетне обнове.

У том смјеру, додао је он, и Универзитет у Бањалуци иде ка децентрализацији активности и у Обудовцу код Шамца оснива подорганизациону јединицу под називом "Центар изврсности у пољопривреди" који ће да се бави истраживањима, изградњом капацитета, новим технологијама, али и новим аграрним и социо-економским политикама и биће генератор развоја социјалног амбијента Посавине.

- Разговарајући са младим људима из руралних подручја широм Републике Српске, на основу великог узорка испитаника, утисак је да су изазови бројни, али стање је добро. Много посла нас чека, али не бојимо се рада. Наша зона одговорности је пуно шира од нашег дворишта и оно најбитње: село граде идеје и људи", поручио је Николић у тексту који је објављени на сајту Центра за друштвено-политичка истраживања Републике Српске. 

Пратите нас и путем Вибера