.webp)
Православни вјерници прослављају Божић 7. јануара, а то је најрадоснији хришћански празник који прати низ лепих обичаја и породична окупљања, али и богата трпеза.
Опште је познато да би сви послови требало да буду завршени најкасније до Бадњег дана, јер се на Божић не ради ништа. Многа црквена правила су обојена народним обичајима, а наш свештеник објашњава како би исконски и изистински требало прославити овај празник.
"Ујутру прије изласка сунца треба да се заложи ватра и тражи се положајник. Положајник треба да буде неко из родбине или фамилије, треба да буде, по обичају, мушко дијете, да прочита Оче наш, а када се заложи ватра да узме једно дрво и проџара. Каже се: "Колико варница, толико парица, толико оваца..." Све за напредак у кући мушке дјечице и генерално за напредак дома. Послије тога би требало да се иде у цркву на литургију", објашњава јереј Живан Митровић.
Литургије се у градовима углавном служе у поноћ, док се у селима обављају ујутру.
"Требало би да иду сви укућани сем домаћице, а ако су постили и да се причесте. Она остаје кући, мијеси чесницу, у коју би требало да се стави новчић један, кукуруз, гранчица бадњака... Негдје стављају и со за стоку, али све зависи од мјеста до мјеста."
Када се породица врати са литургије, доручкује се или руча, у зависности гдје се и када служи литургија.
"Сједну сви, помоле се Богу, преломи се чесница. Онај ко добије новчић, каже се да је те године газда куће... Али то су народни обичаји, нису црквени", каже свештеник.
Може се допуњавати, али се не смије склањати јер је Божић три дана. Та три дана се не чисти у кући ништа. Зато се на Бадњи дан се све почисти и спреми, како у кући, тако и код стоке, уколико се породица бави њеним узгојем", појашњава.
Први дан Божића је породични празник.
"То је дан када породица треба да буде на окупу. Да руча заједно, да се исприча, то су јединствени празници када би требало да породица буде на окупу и јединствена. Какво је ово тешко вријеме, не стиже нико никога да види, ни да поприча. Други дан могу људи да иду у посјете. У Банату се, на примјер, иде кумовима у посјету и носе поклони", каже јереј.
Зна се - чесница је на божићној трпези обавезна, а све друго зависи од навика домаћице и онога што породица воли, но постоји један стари обичај који налаже да на овај дан не ваља јести месо живине.
На Божић ваља служити прасетину или јагњетину, док месо пилета, ћурке или патке није препоручљиво на трпези. Вјерује се да је перната живина симбол назадовања јер те животиње бацају земљу иза себе.
(Мондо.рс)
