На тржишту БиХ крајем прошле и почетком ове године пријављена је несташица више лијекова, док неких неће бити до краја године, неки су трајно обустављени.
Разлози несташице су, међу осталим, кашњење произвођача у производњи, проблеми у ланцу снабдијевања, одлука произвођача да неће обнављати дозволу, ограничени производни капацитети, реорганизација производње и глобално прекинути ланци снабдијевања.
У децембру 2024. године и током ове године пријављен је привремени или трајни прекид у промету 33 лијека, а из Агенције за лијекове и медицинска средства Босне и Херцеговине кажу како за већи број лијекова постоје такозване генеричке паралеле, тако да у случају да недостаје лијек једног произвођача, доступан је лијек са истом активном супстанцом, исте јачине и фармацеутског облика од другог произвођача.
Пријављена је несташица Клавоцина бид, Вентолина, Левемира, Царбопласина.
Такође, несташица је појединих лијекова за лијечење дијабетеса, високог крвног притиска, као и оних које користе онколошки пацијенти.
Произвођачи су у обавези да у случају прекида у снабдијевању тржишта лијеком обавијесте Агенцију, а прекиди могу бити привремени и трајни.
У случају привремених прекида, неопходно је навести очекивани датум поновне појаве лијека на тржишту. Произвођачи су такође у обавези да наведу разлоге прекида у снабдијевању тржишта лијеком.
Када су у питању трајни прекиди које произвођачи пријављују (укидање дозволе и не улазак у поступак обнове дозволе), они се догађају углавном из комерцијалних разлога, истичу из Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ.
Привремени прекиди догађају се због проблема у самом производном процесу, затим измјена у производном процесу, реорганизације производње, проблема у набавци сировина, проблема у набавци паковног материјала, глобално нарушених ланаца снабдијевања.
"Ми смо у свакодневној комуникацији с произвођачима и велепрометницима. У прошлој смо години несташицу превенирали на начин да смо у знатној мјери поправили динамику обраде захтјева за давање/обнову/измјену дозволе за стављање у промет у БиХ квалитетних, ефикасних и сигурних лијекова, чиме смо утицали на бржи долазак лијека до пацијента. Исто тако, одобравамо промет лијека произведеног за друго тржиште, у складу са спецификацијом одобреном од стране наше агенције", појашњавају додатно из Агенције за лијекове и медицинска средства Босне и Херцеговине.
Кажу и да још увијек за један дио несташица сазнају од пацијената, здравствених установа и на друге начине, након чега контактирају произвођаче да провјере доступност лијекова и виде који су начини за превазилажење недоступности лијека пацијентима.
Иначе, Агенција од 2018. године располаже информационим системом који омогућује да су јавно доступне све несташице које су произвођачи пријавили.
Повећана потрошња антибиотика
Са друге стране, у Босни и Херцеговини наставља се тренд раста потрошње антибиотика, а расте и укупни промет лијекова.
" Потрошња антибиотика у БиХ је у 2023. години била 24,7 дневних дефинисаних доза/1000 становника по дану (ДДД/1000 становника/дан) – јединице у којима се изражавана потрошња лијекова", истичу из Агенције и додају да је у поређењу с годином раније, потрошња антибиотика у БиХ већа те расте из године у годину.
Истовремено, повећан је и укупан промет лијекова који је у 2023. години износио 961.070.902,21 КМ, док је у 2022. години тај износ био 890.880.527,10 КМ.
У посматраном периоду, тј. подацима за 2023. годину грађани су на безрецептне лијекове потрошили 130.610.636,90 КМ.
