СЗО већ упалила аларм: Смртоносан вирус у фокусу

Подмуклији од еболе и смртоноснији од већине познатих вируса, Марбург вирус поново је у фокусу свјетске јавности због нове појаве у Африци, уз бојазан да би могао да стигне до Европе.

Овај смртоносни вирус који се лако преноси, и за који још увијек не постоји вакцина стигао је и до Београда прије пола вијека, али су српски љекари успјешно спријечили његово ширење.

Први случајеви вируса забиљежени су 1967. године у Њемачкој, у Марбургу и Франкфурту, и у Београду у тадашњој Југославији. Тада је укупно заражена 31 особа, а седморо њих умрло је у истовременим епидемијама.

Мирослав Илић тужио сина и бившу љубавницу

Извор епидемије првобитно је повезан са афричким зеленим мајмунима увезеним из Уганде, који су били заражени вирусом а који је након тога добио име “Марбург“.

Стручњаци наглашавају да Србија тренутно није у опасности од ширења Марбург вируса, али је важно да путници буду свјесни ризика.

Особе које бораве у Африци треба да буду посебно пажљиве и да избјегавају контакт са потенцијално зараженим људима и животињама.

Влада епидемија на Занзибару

Иако тренутно нема регистрованих случајева овог вируса на нашој територији, бојазан постоји, будући да неки иду на Занзибар, који је дио Танзаније. Управо на подручју Танзаније тренутно је пријављена епидемија Марбург вируса са, за сада, осам смртних случајева.

Вирус се не преноси путем ваздуха, већ директним контактом са секретима заражених животиња или особама обољелим од Марбург вируса.

Ким оптужује: они су криви за сва крвопролића

"Ако имамо оштећену кожу или слузокожу, па директан контакт са пљувачком, тјелесним течностима, урином, столицом. Највише су угрожене особе које бораве у просторима гдје имамо природне резервоаре овог вируса, то су прије свега воћни слијепи мишеви, односно слијепи мишеви који се хране воћем, њих има по рудницима, пећинама", истиче др Марис.

Сљедећи вирус који ће највјероватније изазвати пандемију

Марбург вирус је само једном стигао у САД 2008. године, када је дијагностикован код 44-годишње жене која се вратила у Колорадо са двонедјељног сафарија у Уганди, преноси “Дејли мејл”.

Стручњаци напомињу да епидемије Марбург вируса, срећом, углавном нестају након што се зарази неколико људи. Из тог разлога, стручњаци кажу да су шансе да се Марбург вирус прошири на други континент попут Европе или САД мало вјероватне, али не и немогуће.

Ипак, прошле године, Свјетска здравствена организација (СЗО) је навела Марбург вирус као један од 30 патогена који ће највјероватније изазвати сљедећу пандемију.

Прије двије године афричка држава Екваторијална Гвинеја забиљежила је 12 званичних смртних случајева од избијања вируса Марбург, иако се сматра да су још 23 смртна случаја вјероватна повезана са овом инфекцијом.

До сада је забиљежено десетак епидемија Марбург вируса, углавном у јужној и источној Африци, са случајевима пријављеним у Анголи, Демократској Републици Конго, Екваторијалној Гвинеји, Кенији, Јужној Африци, Танзанији, Уганди.

Додик: Побједа је наша, УСАИД и сличне структуре сада су пред судом

Вакцина за овај вирус не постоји, али се на њеном развоју активно ради.

Једна од потенцијалних кандидата јесте вакцина коју су развили научници из Државног научног центра за вирусологију и биотехнологију “Вектор” у Русији. Како је саопштено, у току је припрема за клиничка испитивање ове вакцине.

Противепидемијске мјере:

строга изолација обољелих и сумњивих на обољење
стриктно спровођење мјера предострожности (стандардне, контактне и капљице)
специјална заштитна одјећа за једнократну употребу
правилно поступање здравствених радника и болничког особља
спровођење процедура за поступање са контаминираним материјалом и лабораторијским узорцима.

Шта је Марбург вирус и како се преноси

Марбург вирус је вирусна хеморагијска грозница, из исте породице вируса као Ебола, са стопом смртности од 20 до 90 одсто. Припада фамилији Филовириде, род филовирус.

Резервоар инфекције је афрички воћни слијепи миш (Роусеттус аегyптиацус). Вирус се на људе преноси са слијепих мишева и шири се међу људима:

путем контакта са тјелесним течностима
преко контаминиране одјеће и постељине
са заражене мајке на дијете током дојења.
Инкубација обично траје између пет до десет дана.

Симптоми Марбурга

Како су раније објаснили из Института за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”, болест почиње нагло, са повишеном температуром, језом, главобољом и боловима у мишићима, да би се наставило са упорном дијарејом, повраћањем, осипом, незаустављивим крварењем из свих тјелесних шупљина, преноси Блиц.

Око пет дана након појаве симптома, јавља се: