Нада Жабић загазила је у девету деценију, али се и сада сјећа сваке пјесме научене у основној и средњој школи. Због овог дара, многи би могли да јој позавиде.
Нада (85) поред тога што зна велики број пјесма, и сама је написала неке од њих. За екипу АТВ-а је открила када је почела сама да ствара поезију.
- Када сам имала преко 50 година осјетила сам потребу да и сама нешто напишем - рекла је она.
У широком опусу пјесама којих се Нада сјећа, налази се и велики број обих о Косову. Бака Нада каже да су јој те посебно драге:
- Волим српски народ, волим ја и друге народе, али нама се неправда таква прави.
"Бога моли Југовића мајка да њој Бог да очи соколове
и бијела крила лабудова
да одлети на Косово равно
Да види девет Југовића и десетог старог Југ Богдана
Што молила Бога домолила
Бог јој дао очи соколове и бијела крила..", само су неки од стихова који је Нада изрецетовала нашој екипи.
Нада каже да у пензионерским данима ужива у читању и писању. То јој испуњава вријеме и чини је сретном.
Пред камерама АТВ-а је прочитала и своју најемотвинију пјесму, коју је написала 1992. године, а посветила ју је покојној мајци.
Бака Нада каже да су се времена промијенила, и да млади данас недовољно читају. У њена времена училе су се пјесмице, рецитовале и пјевале, баш зато их се и данас сјећа
- У пјесму је све - каже ова насмијана бака.
Нада зна да ће док је жива читати и памтити најљепше стихове. Њена жеља је била да воју љубав према писаној ријечи забиљежи пред нашим камерама, а та жеља јој је и испуњена.
"Кад би људи сви овога свијета
радили као пчеле мале
не би била тијесна ова планета
за човјечанство овога свијета", стихови су којима је бака Нада завршила овај разговор.
