На овај дан се организују бројне манифестације, књижевне вечери, читања поезије, радионице и други културни догађаји како би се промовисала поезија, и како би се подстакао јавни интерес за њу.

Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО) је 1999. године 21. март прогласила Свјетским даном поезије. Циљ који се жели постићи обиљежавањем овог дана је промоција читања и писања, објављивања и проучавања поезије у језичким заједницама широм свијета.

Поезија: књижевно дјело у стиховима. Али: поезија не мора да буде чврсто организован начин изражавања – она је слободна да дише и живи како пјесник хоће.

Она је субјективна – у мислима и осјећањима. Њу читамо, и у њу учитавамо – себе.

За њу је потребно вријеме. Она нам каже да застанемо.

Поезија се игра звуком и смислом, а гласови и слогови ријечи подједнако су важни као и саме ријечи.

Ријечи у поезији, поред тога што нешто значе, оне и звуче и изгледају – оне постоје као биће. Имају своју боју, звук и мирис.

Поезија упућује читаоца на асоцијације изван свакодневног језика. У пјесми је важан распоред ријечи, ритам, звучење и значење. Она нам шаље сигнале како да покушамо да одгонетнемо свијет, а уобичајене ствари, догађаји и мисли добијају нове асоцијативне оквире.

Иако сажета, она није једноставна. Потребни предуслови за читање поезије: способност, образовање, осјетљивост за лирски израз, познавање традиције унутар које је пјесма написана, познавање језика и књижевног израза. Данас, када је ова врста умјетности маргинализована у свим сегментима културе, потребни су и воља, стрпљење и упорност.

Да ли је тачно да се данас поезија не чита, да је затворена и елитистичка категорија, нека свако сам просуди и призна себи када је посљедњи пут читао стихове…

(Ризница.нет)

Пратите нас и путем Вибера