Монахиње из манастира Решковица подијелиле су снажно и дирљиво свједочење о томе како свакодневно помажу људима који не могу да опросте – другима, себи, животу.
Њихов приступ, како кажу, није научни ни терапеутски, већ дубоко духован и утемељен у молитви. Своје искуство преточиле су у свједочанство које никога није оставило равнодушним – ни публику у студију, ни гледаоце крај малих екрана, а ни кориснике друштвених мрежа гдје је снимак емисије убрзо постао виралан.
"Људи долазе са истим проблемом: Не могу да опростим"
– Дођу нам тако људи разних профила, занимања, старосне доби, и често имају један проблем: "Ја том и том не могу да опростим" – почиње причу једна од монахиња.
Кажу да тада нуде један једноставан, али снажан савјет: нека ураде оно што је радио чувени војвода Живојин Мишић.
– Он је, наиме, сваког дана 700 пута изговарао молитву "Оче наш". Али пошто нико од нас није Живојин Мишић, ја им кажем: изговори 30 пута молитву ту у цркви. "Кажи то тако да те чује Бог" – преносе ријечи духовног савјета.
Молитва као пут ка унутрашњем ослобађању
Потом описују шта се заправо дешава са човјеком који уђе у цркву пун терета и туге.
– И замислите ви сада тог човјека који је остао сам у цркви и говори "Оче наш" наглас... Ми га оставимо, повучемо се, а он сам изговара молитву, док ријечи одјекују у празном простору...
Тада долази до тренутка унутрашњег преокрета.
.jpg)
– Човјек већ око 20 пута почиње да плаче. Та нека горчина почиње да излази из њега. И пракса је показала да тамо негдје до 50 пута изговорених "Оче наш", сваки човјек опрости – свједоче монахиње.
"Када опростиш – излазиш из цркве растерећен"
Овај процес, како наводе, није магија, већ духовна вјежба чишћења душе кроз понављање и фокус.
– У том моменту када човјек опрости, он оставља иза себе тугу, муку, сузе и излази из цркве лаган и растерећен – закључују монахиње из манастира Решковица, које свакодневно, у тишини свог духовног дома, помажу онима који трагају за миром.
