Монах Арсеније Јовановић, игуман манастира Рибница у селу Паштрићу код Мионице, некада је имао веома буран живот, а јавност као је познавала као Аву Плавог из бенда "ВИА талас"- А онда је направио велики заокрет, напустио је свијет музику и посветио се вјери. Неријетко говори врло отворено, без длаке на језику, о свим шкакљивим темама, а његова прича о породичном проклетству је све запрепастила. Наиме, износећи своје ставове, открио је невјероватне ствар.
Истакао је 3 знака која указују да носимо породично проклетство, а потом је објаснио и како да их препознамо.
- Онај који је смирен он носи Христа у себи. Неће моћи сви да постигну тај идеал великог поста, великих подвига, великог идеала – то је чињеница. Али Христос није донио то као идеал – бдење, глад, жеђ, молитва… Идеал који је Христос донио је смирење. Смирена спознаја да сам слаб човјек. И на тај начин, „Ко се сам унизује, тај ће се узвисити“. Самим тим признањем себи да сам слаб, ограничен човјек, је већ велика ствар.
Свима је допуштео да кажу - ја не могу да постигнем много, прихватам оно што је моја мјера. А Луциферова мјера је – увијек буди бољи од других, увијек буди изнад других, никад се не задовољи и чак лажи, одглуми да си бољи.
- И ми сви глумимо. Сви имамо улоге. Сви глумимо на Фејсбуку, постављамо своје најбоље фотографије, своје најљепше мисли. А онда када упознамо дјевојку у природи и видимо да није тако лијепа, или тако паметна као што се приказивала, кажемо „ти си мене преварила“, објашњава и додаје:
Један Србин не може да се покори паметнијем сународнику. Иако зна да је он паметнији и бољи, он не може да се покори. И умјесто да каже „брате, ти си од мене способнији, води, ја ћу бити уз тебе – бићемо јачи заједно“. Не, ми ћемо се борити док га не оборимо. Ми не допуштамо бољима да нас воде. Луцифер има широку палету могућности да нас превари. И он то ради. Али коначну превару Христос неће да допусти. Никад нас Луцифер неће преварити ако ми то сами не допустимо. Бог хоће слободну вољу. Незнање се рачуна као велики гријех. Нама је дато да се учимо цијелог живота. Ако се нисмо научили Светом писму то је гријех. Онда можемо бити преварени. Зато, чуда су још увијек могућа.
Монах Арсеније је рекао да је један од чуда што Србија има вјеронауку и да се моли Богу да се поврати љубав међу људе.
- Кад човјек стекне љубав у срцу, он онда воли све људе – то је велики подвиг који се стиче кроз смирење. Кроз велики труд и то је тај идеал. Ми носимо последице од првородног гријеха. Не, нисмо криви због тога, али носимо посљедице. Тај неко ко се родио са породичним проклетством од прабабе, прадеде, чукундеде који је направио неко зло, истина је да се од те породице склонио Бог. Онда наступа та демонска сила која тиранише потомство. Почињу да се рађају дјеца која су незгодна, намћораста, непослушна.
А шта се онда деси. Монах Арсенија објашњава:
"То дијете оде од куће постане криминалац… То се дешава јер демонска сила стиче власт и удара по оној дјеци која су рањивија, осјетљивија… Демон приступа баш таквима који могу бити велики. Да случајно тај велики не би човјечанство наградили нечим великим, Луцифер им приступа и води их на своју страну. Такви људи пострадају и бивају то што бивају."
