У времену када нам се чини да емпатије и доброте све мање има, на Аутобуској станици у Тузли, поред познатих "Црвених 7", одиграла се прича која нас подсјећа на оно најважније - људскост. Инцидент, или боље речено племенит чин, догодио се јуче и протагониста је младић Ајдин Јолда из Тузле.
Ајдин је видио старију жену и дједа како сједе на бетону, тражећи спас од јаког сунца под осакаћеном крошњом јединог дрвета које је преостало у околини, нетакнуто бетоном. Сцена која тјера на размишљање, зар не?
- Питам их: "Докле ћете, мајко?" Каже: "Кисељак, сине, чекамо аутобус", испричао је Ајдин.
Међутим, аутобус није долазио, ни тада, ни касније. Ајдин, разочаран, додаје: "Ни у повратку га нисам срео. Толико о ГИПС-у."
Без много предомишљања, ово младо срце одлучило је да прискочи у помоћ и понудио им је превоз. Реакција старих људи била је очекивана - прво су помислили на новац.
- Кажу: "Колико ћеш нам узети?", препричава Ајдин, а његов одговор је оно што је дирнуло многе:
- Реко: "Мајко, сјетио сам се своје бабе Фикрете - кад не може да хода, сједне на бетон да се одмори. Само улазите, мени ће бити драго што не сједите и не чекате бус који сами не знате кад ће доћи."
На лицима стараца појавиле су се сузе, а Ајдиново срце испунила је топлина.
- Кажу ми: "Има још честите и фине омладине". А мени пуно срце јер сам данас зарадио севап и помогао свом народу.
На крају, Ајдин је имао важну поруку за све нас: "Када видите старије и изнемогле особе, станите и помозите."
Овакве приче су нам звијезда водиља. У времену када се чини да смо заборавили на емпатију и бригу једни о другима, Ајдинов гест је подсјетник да хуманост још увијек живи и да је у нама да је његујемо сваког дана, пише Црна-хроника.инфо.
.webp)
