Директор Фонда ПИО Републике Српске Младен Милић указао је на потребу да се сва неопходна документација која је потребна за остваривање права на пензију, било да се ради о старосној, породичној или инвалидској, убудуће електронски размјењује са фондовима за пензијско и инвалидско осигурање држава насталих на подручју бивше Југославије.
Милић, који је данас у Теслићу домаћин 14. сусрета директора фондова за пензијско и инвалидско осигурање земаља насталих на подручју бивше Југославије, рекао је новинарима да је главна тема дводневног скупа управо дигитализација и електронска размјена свих података који се оперативно користе у фондовима.
Он је најавио да ће на скупу иницирати да се сва неопходна документација која је потребна за остваривање права на пензију убудуће електронски размјењује.
"Желимо да сви заједно, нашим корисницима услуга пружимо правовремену квалитетну услугу и да они на своје радно стечено право, у овом случају то је пензија, чекају што краће, односно да од момента прекидања радног односа усљед испуњавања услова за остваривања права на пензију до коначног добијања рјешења и увођења у пензијски систем и исплату протекне у што краћем периоду", поручио је Милић.
Он је подсјетио да Фонд ПИО Републике Српске, али и већина фондова насталих на подручју бивше Југославије, већ имају потписане билатералне споразуме о електронској размјени чињенице наступа смрти за кориснике права који живе ван државе, а којих је више од 53.000 који живе на територији 26 земаља на четири континента.
"У ранијем периоду сви они су били у обавези да до краја текуће године доставе потврду о животу да би им уредно наставили исплаћивати пензију за наредну годину. Већ уназад осам година наши корисници права који живе ван Републике Српске не морају да достављају потврде о животу", изјавио је Милић.
Он каже да још има неколико држава са којима Фонд ПИО Републике Српске није потписао међудржавни споразум.
"Радимо увелико на томе. Већ у октобру очекујемо потписивање са аустријским пензијским фондом. Потписали смо са Аустралијом гдје има пар стотина корисника права, а до краја текуће године очекујемо да се приведу разговори са њемачким пензионим фондом", најавио је Милић.
Директор федералног Завода ПИО/МИО Халид Субашић каже да овакви скупови доприносе бољем разумијевању и бољем корисничком искуству пензионера ма у којој земљи бивше Југославије они остварили то право.
"Од прошле године интензивирали смо сарадњу са свим фондовима посебно са Фондом Републике Српске, формирали смо и једну радну групу која ће се бавити техничким питањима као би што прије ријешили одређене несугласице које постоје", изјавио је Субашић.
Директор Завода за социјално осигурање Србије Зоран Пановић указао је на одличну билатералну сарадњу са Републиком Српском, истакавши да сусрети у овом формату помажу да се лакше ријеше отворена питања међу фондовима.
Он наводи да ће дигитализацијом корисници лакше остварити своја права, што је и основни циљ, а запосленим у фондовима пензијско-инвалидског осигурања бржу и бољу размјену и комуникацију што ће подићи ефикасност рада.
Сусрет директора фондова за пензијско и инвалидско осигурање држава насталих на подручју бивше Југославије данас и сутра одржава се у Здравствено туристичком центру "Бања Врућица" у Теслићу.
Домаћин стручног скупа је Фонд ПИО Републике Српске, а учествују представници завода и фондова Словеније, Хрватске, Федерације БиХ, Србије, Црне Горе и Сјеверне Македоније, док је Завод за пензијско осигурање Аустрије гост.
Учесници ће разматрати реализацију закључака са 13. сусрета директора пензијских фондова одржаног прошле године у Црној Гори, презентовати статистичке податке фондова и размијенити информације о измјенама прописа из области пензијског и инвалидског осигурања од посљедњег сусрета.
На дневном реду скупа су и изазови електронске размјене документације између носилаца осигурања, те након завршних дискусија доношење закључака.
Од када се одржавају сусрети директора фондова/завода држава насталих на подручју бивше СФРЈ, Фонд ПИО Републике Српске је други пут домаћин скупа, а претходно је био домаћин 6. скупа у октобру 2014. године у Бијељини у Етно-селу "Станишићи".
