Већ 20 година, на празник Светог великомученика Прокопија, Марш одбране прошао је од цркве у Војковићима до брда Илињача, гдје је одржан историјски час и одата почаст страдалима 4. августа 1992. године у одбрани ових насеља данашње Источне Илиџе. Кључно је да младе генерације знају шта се дешавало на сарајевском ратишту, јер има много датума који пролазе неопажено, а били су одлучујући за процесе који су касније услиједили у смислу очувања територије поручују из Илиџанског борца. Зато су, кажу, управо млади предводили марш носећи српску тробојку.
"Четвртог августа је погинуло наших седам бораца, а 14 је рањено. 216 бораца је погинуло у склопу друге Сарајевске бригаде и полиције Републике Српске. ОД тога ми имамо овдје у капели неких 50 имена и из Трнова јер тада је и Трновски батаљон био прикључен Другој Сарајевској бригади", каже Саша Шкобо, предсједник Предсједништва Борачке организације "Илиџански борац".
"Нама је данас циљ никога да не провоцирамо, него једноставно да изађемо на Илињачу која је била стратешка тачка када је у питању одбрана самог овог краја. Да је 4. Августа такозвана Армија БиХ заузела ову територију мислим да би рат отишао скроз у неком другом смјеру и другом току", каже Горан Шеховац, координатор борачких организација сарајевско-романијске регије.
Више од 1.000 бораца са подручја општине Илиџа погинуло је у Одбрамбено-отаџбинском рату, и жртва тих људи не смије бити заборављена поручују из Општине Источна Илиџа.
"Овај овдје народ и Војска Републике Српске и Сарајевско-Романијски корпус на потезу који је имао зону одговорности Друге Сарајевске бригаде није никога нападала већ искључиво бранила своја огњишта и то је оно што ми треба да пренесемо нашој дјеци и нашој будућности", каже Маринко Божовић, начелник општине Источна Илиџа.
Напад на Војковиће, Грлицу и Крупац почео је у раним јутарњим часовима 4. августа 1992. године, а само захваљујући херојској борби становника ових насеља спријечена је намјера припадника такозване Армије БиХ да заузму Илиџу и крену према Палама. Одбраном ове територије сачувана је комплетна Сарајевско-романијска регија, али и Република Српска, јер је Илињача имала стратешку позицију са које се вршила контрола и штитила прва линије одбране Илиџе. Зато, кажу организатори, подизање заставе Републике Српске на Илињачи има посебну тежину.
