Ловни теријери, јазавичари и све врсте гонича. То су пасмине паса које ловци користе при лову на дивље свиње. За сваког ловца је његов одабир најбољи.
Дамјан и његова породица вјерни су српском тробојном гоничу, Сенад, предност даје теријерима.
"Теријер, он је посебан, он је неустрашив, тврдоглав је, а ако га утренираш добро и буде послушан онда стварно држи. На дивљу свињу је активан", каже Сенад Рахић.
"Гоне доста дуго, паметни су хоће се вратити", наглашава Дамјан Јелић из Теслића.
Од избора пасмине до ловишта пут није лак. Уз добру дресуру гледа се сваки детаљ.
"Облик главе, пигментација ока, мускулатуру, комплетну мишићну масу, чврстину леђа углове, ставове, ходове, зубало наравно, да ли је потпуно маказасто, да ли је његована длака, социјализацију пса", објашњава Раденко Божић, међународни кинолошки судија.
Треба да буду и издржљиви и послушни. Не смију да буду плашљиви на пуцањ, објашњавају ловци. Те особине тестирају на посебан начин.
"Онда се улази у ограђен простор, гатер површине 30 дунума гдје се налази једа дивља свиња, пас се пушта, има 5 минута времена да пронађе дивљу свињу, на то се додаје 10 минута да држи свињу, да облајава“, каже Ведран Божичковић из Кинолошког друштва прим др Зоран Јањушевић из Добоја.
Циљ је да савладају ловцима неприступачан терен, лавежом дају знак да су пронашли дивљач и држе је у мјесту како би ловци пришли ближе мјесту одстрела. Особине им се испитују двапут годишње. Они који их савладају посла имају, јер само у добојском ловишту у овој години у плану за одстрел је 205 јединки дивље свиње.
