Сигурно вам се десило да прођете поред цркве и да се прекрстите. А сигурно сте се и запитали да ли то тако треба и зашто се то ради.
Свештеник је открио да ли је ово механичка радња или израз поштовања према светињи.
Док једни сматрају да је у питању механичка радња, која нема никакве везе са вјером, други у овом чину виде израз поштовања према светињи.
Већ неколико година уназад, свједоци смо да се људи чим угледају цркву или поред ње пролазе, било пјешице или у неком превозу, обавезно се прекрсте.
Питање које се намеће је да ли је то помодарство, некакав феномен прихваћен од већине или је хришћански чин?
– Сматрам да је такав чин апсолутно хришћански. Онај ко осјети потребу да се на тај начин, макар и само на тренутак приближи Богу, не чини ништа лоше. Крст има двије линије. Хоризонтална и вертикална линија представљају љубав и симболизују љубав према Богу – објаснио је свештеник Саша Ђурђевић, наводи Магазин Новости.
С друге стране, социолог Ратко Божовић сматра да овај чин једна врста невербалне комуникације, навике и механичке реакције.
– Мишљења сам да је то једна форма навике или механичка реакција. Млади то раније нису радили, а сада их масовно видимо како се крсте на јавном мјесту. То су сигурно видјели од старијих. Међутим, сматрам да код појединаца све то полази од унутрашњег збивања. Многи љубав према Богу испољавају на тај начин. То је нека врста емпатије, осјећајности, емоције. Дакле, код неких је манир, а код других је унутрашњи осјећај – поручио је социолог.
Као и у свему мишљења су подијељена, а неког званичног обрасца да ли сте већи хришћанин ако се крстите и молите када пролазите поред цркве или ако то не радите, а живите часно, нема.
