Једно од највећих стада оваца у јужном Банату има Јован Весин из Црепаје који узгаја расу Илде франс. Да би овце боље напредовале морају једном годишње да се шишају, али проблем је наћи добре мајсторе, јер их у селу већ одавно нема.
Зато Јован мора да ангажује мајсторе из Ковиља, а све је мање и људи који хоће да раде на једној оваквој фарми.
"Нису у питању плате и новац. Ту не правимо питање, али не можете да нађете људе. Размишљали смо и да увеземо раднике, али ја нисам присталица тога, покушавам да будем патриота и да запошљавам наше људе, али то је све теже и теже“, каже Весин.
Мајстори за шишање оваца из Ковиља познати су у читавој Србији, јер имају много посла. Наплаћују 400 динара (око шест КМ) по ошишаној овци, а када је стадо мање и цијена је виша.
"Некад се то радило ручним маказама и имао си их и по три комада и ништа те не може изневјерити. Ове електричне сад могу да се прегрију и да стану али је лакше. Овце треба да се шишају због врућине, јер послије слабо напредују, шуга може да их нападне ако се не ошишају, и буде проблем. Зато се морају шишати у ово доба, некад се то радило и два пута годишње, али тога више нема“, каже Жељко Капицл.
Породица Весин има стадо од 350 оваца, а планира да га повећа на 400 грла и Јован је већ почео да проширује шталу и да гради нове просторије за чување сена. Годишње одгаји и до 600 јагањаца, а тренутна цијена од 600 динара по килограму је, како каже, повољна.
Овдје се плаше заразних болести слинавке и шапа и на својој фарми поставили су зато дезо баријере.
"Једна кошта 70.000 динара (око 1.100 КМ), стави се на пут на уласку у село и то је мало новца, а може велику штету да нанесе. И овако нам је сточарство девастирано и ако нам та болест дође онда је то крај, ниједно грло више нећу држати“, каже Весин.
И ове године сва ошишана вуна завршиће на сеоској депонији, јер нико не жели ни бесплатно да је узме, а некад се користила за плетење и израду џемпера и вунених чарапа.
(Панчевац)
