Законски насљедници након смрти родитеља, или другог члана породице, често траже приступ информацијама о банковном рачуну преминулог. Закон о банкама у Србији уређује различите аспекте банкарског пословања, укључујући обавезе чувања банкарске тајне, али и изузетке од овог правила и начин на који треба поступати са повјерљивим подацима клијената.
Из канцеларије Стојковић Адвокати кажу да су имали случај гдје је кћерка преминулог клијента банке, која је страни држављанин, жељела да сазна стање на банковном рачуну свог покојног оца у Србији прије покретања оставинског поступка.
"Она је дала овјерено специјално пуномоћје адвокату, омогућујући му да приступи банци, затражи информације и прими потребне податке у њено име. Адвокат је поднио захтјев банци, прилажући специјално пуномоћје, доказ о идентитету клијента, доказ о смрти и документацију која потврђује насљеднички статус. Упркос томе, банка је одбила да достави тражене информације прије окончања оставинског поступка и доношења оставинског рјешења", наводе адвокати.
Шта подразумијева банкарска тајан?
Банкарска тајна обухвата све информације које се односе на личне податке, финансијско стање, трансакције и власништво или пословне везе клијената са том или другим банкама.
Док са једне стране прописи одређују шта је банкарска тајна, са друге се дефинише шта не спада у ову категорију. Банкарска тајна не могу бити јавни подаци и информације доступне заинтересованим лицима са оправданим интересом из других извора, као и консолидовани подаци на основу којих се не открива идентитет појединачног клијента.
У ту категорију спадају и информације о акционарима банке и висини њиховог учешћа у акционарском капиталу банке, као и информације о другим лицима са учешћем у банци, без обзира на то да ли су клијенти, затим подаци који се односе на уредност испуњавања обавеза клијента према банци.
"Закон изричито прописује да банке, њихови запослени, спољни ревизори и сва друга лица која због природе посла имају приступ повјерљивим информацијама не смију те податке саопштавати трећим лицима, нити их користити на начин који је супротан интересима банке и њених клијената. Ова обавеза чувања банкарске тајне остаје на снази чак и након престанка радног односа или пословне сарадње која је омогућила приступ таквим подацима", објашњавају адвокати.
Постоје изузеци
Међутим, постоје одређене ситуације у којима банка може открити информације заштићене банкарском тајном. Обавеза чувања банкарске тајне не постоји када се откриће врши на основу одлуке или захтјева надлежног суда, или је неопходно за потребе министарства надлежног за унутрашње послове, органа надлежног за борбу против организованог криминала или органа надлежног за спречавање прања новца, у складу са важећим законима.
Изузетак од правила је битан и у вези са имовинским поступком, на основу захтјева стараоца имовине или конзуларних представништава страних држава, под условом да су поднети писани документи којима се доказује оправдани интерес.
"Откриће се врши у вези са извршењем налога надлежног органа на имовини клијента банке или када је потребно регулаторним тијелима у Србији ради обављања послова из њихове надлежности. Потребно је и надлежном органу у вези са контролом обављања платног промета код правних и физичких лица која обављају дјелатност, у складу са прописима којима се уређује платни промет. Подаци се могу дати Пореској управи, у складу са прописима којима се уређују послови из њене надлежности или органу надлежном за контролу девизног пословања. Откриће се врши на захтјев организације за осигурање депозита, у складу са законом којим се уређује осигурање депозита", наводе правници.