Отпремнина је институт који је дефинисан Законом о раду и представља једну врсту новчане накнаде када послодавац даје отказ раднику, рекао је у АТВ јутру Милош Палексић, адвокат.
Он је истакао да раднику припада право на отпремнину ако је радио дуже од двије године код послодавца.
"Закон о раду је дефинисао и висину отпремнине тако да је рекао да је она не може буде мања од једне трећине просјечне плате коју је остварио радник код послодавца у посљедња три мјесеца за сваку навршену годину рада, а такође је дефинисао и максималан износ те отпремнине која не може буде већа од шест просјечних плата радника које је остварио код послодавца у претходних шест мјесеци прије самог отказа", рекао је Палексић.
Он истиче да Закон о раду дефинише и изузетак када радницима не припада отпремнина, а то је када су отказ Уговора о раду добили због теже радне обавезе или теже повреде радне дисциплине.
"Тада послодавац није дужан да исплати раднику отпремнину", рекао је Палексић.
Он је истакао да послодавац својим интерним актима може да дефинише да отпремнина буде и већа од минимума који је предвидио Закон о раду.
