Осморо дјеце је повријеђено у бањалучкој регији у "супермен изазову". Ријеч је о имитирању новог опасног ТикТок изазова у којем двоје дјеце испреплетених руку бацају треће дијете у ваздух, које након тога пада на бетонску подлогу, имитирајући скок у море.
Проширио се међу школарцима у Босни и Херцеговини, а може узроковати потрес мозга, преломе подлактице, зглобова, па чак и кичме.
"Заказао сам ванредну сједницу Наставничког вијећа да урадимо шта школа може урадити да се утиче кроз савјетодавне разговоре са дјецом. Овдје велику улогу морају одиграти и родитељи. Не можемо сами преузети улогу васпитача, то постаје друштвени проблем", каже за Радио Слободна Европа (РСЕ), директор Актива директора основних школа бањалучке регије Мирослав Попржен.
Он је и директор основне школе "Свети Сава" у Бањалуци гдје је, како каже за РСЕ, тешко повријеђена дјевојчица петог разреда која је учествовала у ТикТок изазову.
"Они укрсте руке, њих пет шест, други ђак, се баци, они га одбаце, двоје троје је прошло без посљедица, на крају је та дјевојчица пала на леђа и дочекала се на руке и напукнуће костију", каже Попржен.
Додаје и да је у школи већ двије године забрањена употреба мобилних телефона.
"Али, шта то вриједи када дођу кући или када су напољу. Не може школа замијенити улогу родитеља", каже он.
Упозорење је дошло и из Министарства унутрашњих послова РСепублике Српске у којем се апелује на родитеље да се информишу о овој друштвеној платформи, њеним могућностима, те предузму мјере надзора.
"Нажалост, подаци говоре да наведену апликацију масовно користе тинејџери, па и млађа дјеца", саопштено је из Полицијске управе.
У пословној политици ове друштвене мреже наводи се да корисници мреже ТикТок не могу бити особе млађе од 13 година.
Слична ситуација и у Сарајеву
Вијеће родитеља Кантона Сарајево прије неколико дана је послало родитељима основних и средњих школа у овом кантону циркуларну поруку, у којој се упозорава на опасност од тзв."супермен изазова".
Поруку је добила и Ведрана, чије је дијете седми разред једне сарајевске основне школе. Она у изјави за Радио Слободна Европа каже да су родитељи обавијештени и упозорени од разреднице и Вијећа родитеља да разговарају с дјецом о ТикТок изазову.
"Дјеца раде тај изазов у нашој школи, знамо да га има", каже Ведрана.
У тој циркуларној поруци приказане су и фотографије прелома обје подлактице дјетета након што је учествовао у овом изазову.
У посљедњих неколико дана повећан је број дјеце и тинејџера који се јављају у Хитну помоћ, а повећан је и број посјета теренских екипа у школама.
Из Завода за хитну медицинску помоћ су за РСЕ казали да су протеклих дана имали интервенцију у једној средњој и двије основне школе на подручју Кантона Сарајево.
"Ми смо прије неки дан имали интервенцију у једној средњој школи, због повреда руку дјетета које је учествовало у том изазову. Ријеч је о прелому обје кости подлактице са помјерањем костију. Некад се те повреде могу лијечити само гипсом, а у неким случајевима и оперативно. Из чак двије основне школе доведено је двоје дјеце која су повријеђена у овом изазову", каже за РСЕ, Риада Блажевић, доктор у Заводу за хитну медицинску помоћ.
ТикТок изазов се имитира не само у школама, већ и на тренинзима. Поједина дјеца су завршила са озбиљним повредама главе и потресом мозга.
"То су јако тешке повреде, то су дјеца која дођу са обостраним ломовима екстремитета, то су тешке повреде које могу довести до инвалидитета", каже за РСЕ Маја Дедић, специјалиста ургентне медицине Опште болнице у Сарајеву.
Додаје да је ријеч, најчешће, о доби дјеце од петог разреда, па до другог разреда средње школе.
До сада је у Општој болници амбулантно збринуто четворо дјеце.
Поједине школе раде на превенцији
Основна школа "Фатима Гунић" у Сарајеву није имала случајева гдје су дјеца имитирала опасни ТикТок изазов, но без обзира на то, у школи раде на превенцији, каже за РСЕ директор Азра Туцаковић.
"Педагог школе обилази учионице, ученике и разговара са њима, а Вијеће родитеља је већ упозорило на тај изазов, ми радимо на превенцији", каже Туцаковић.
Вијеће родитеља Кантона Сарајево годинама заговара доношење закона којим ће се у Федерацији БиХ забранити кориштење друштвених мрежа дјеци млађој од 16 година. Постоји спремност да се та идеја и реализује у наредном периоду.
"Свугдје у свијету се ради на томе да се ТикТок забрани. Сада је та мрежа постала један велики проблем за дјецу и родитеље, јер се појављују различити изазови и то све утиче на неприхватљиве облике понашања дјеце. Доста тих изазова се дешава у школским установама, родитељи и просвјетни радници могу заједно зауставити те изазове, да уведемо појачана дежурства и осталих стручних служби у школи", каже за РСЕ, Елма Диздаревић предсједница Вијећа родитеља КС.
Друштвена мрежа ТикТок основана је 2012. године у Кини. Апликација за ту друштвену мрежу забрањена је у тој држави, али је за пет година добила милијарду корисника у свијету.
Европски парламент, Европска комисија и Савјет Европске уније забранили су ТикТок на уређајима особља. Под забраном Европског парламента, посланицима и особљу је, такође, савјетовано да уклоне ТикТок апликацију са својих личних уређаја.
Аустралија је прије неколико дана законски забранила кориштење друштвених мрежа за дјецу млађу од 16 година.
Дјеца на интернету проводе више од пет сати
У истраживању "Глобал Аналитике" из 2020. године се наводи да велики број родитеља није адекватно упућен у све опасности које вребају са интернета нити зна како заштитити дијете од њих.
"Колико родитељи разговарају с дјецом, колико имамо времена у разговору с дјецом, тај омјер је поражавајући, дјеца на интернету и мрежама проводе по четири, пет и више сати, а са родитељима не проводе ни четири, пет или шест минута. То су огромне разлике, и зато је негативан утицај друштевних мрежа на њихово понашање", каже дјечији психолог Сенија Тахировић.
Наведено је и да 60 одсто родитеља у Босни и Херцеговини није упознато са садржајима које им дјеца гледају, односно чему имају приступ, које странице посјећују и с ким комуницирају.
"Умјесто да им дајемо телефоне, јако би било важно да се контролише шта дијете гледа и да му се огранични оно што гледа. Дјеца немају идеја како да попуне своје вријеме, и родитељи би требало да понуде неке друге садржаје, да био се избалансирало кориштење мрежа. То се не може заобићи, то је будућност наше дјеце, али се то може на неки начин превенирати", каже за РСЕ дјечији психолог Сенија Тахировић.
Мобилни телефон посједује пет од шест дјеце (83,7 посто) обухваћене истраживањем које је заједно урадио УНИЦЕФ и Регулаторна агенција за комуникације БиХ.
Забрињавајући је и податак да свако друго дијете у БиХ млађе од 11 година има профил на некој од друштвених мрежа укључујући Икс, Фејсбук, Јутјуб,Гугл или Инстаграм.
