У родослову, који је израдио магистар географије Дамир Кљајић из Бањалуке, приказани су мушки чланови Брестоваца, односно носиоци презимена из седам села.

Представљен је дизајнираним шематским приказом са украсима, иконама крсних слава и тумачима података родослова.

- Сви они имају истог претка и поријеклом су из дервентског села Горња Лупљаница. Расељавање Брестоваца из Горње Лупљанице започело је још прије 200 година, а до Другог свјетског рата настанили су се у селима Ритешић, Горњи Детлак и Доња Лупљаница. Из Ритешића на Вучијаку су се прво раселили у Трњане код Славонског Брода у Хрватској те у вучјачка села Трњане и Глоговцу. Из Трњана су се раселили у Подновљe. Данас Брестовци живе у шест села у околини Дервенте, те у једном селу у Хрватској, а из свих тих села раселили су по цијелом свијету - каже за “Глас Српске” Кљајић.

Аутор, чија је мајка Мира из породице Брестовац, из Горње Лупљанице истиче да ово породично стабло карактерише то да су сви подаци поткријепљени писаним изворима, као што су османски и вакуфски дефтери (пописи), аустроугарска предгрунтовница и грунтовница, црквени домовници и матице те надгробни споменици и друга писана грађа.

Прикупљање података за родослов Брестоваца, те за књигу која ће бити израђена ускоро, започето је прије више од двије деценије.

- Још као студент географије и историје, негдје око 2000. године, са братом Далибором сам почео да биљежим податке о мајчиним ближим сродницима. Потом сам наставио да прикупљам и податке о другим Брестовцима из села Горња Лупљаница. Прво сам обишао старије људе и гробље Бегов гај у селу, потом сам са рођаком Зораном Брестовцем, око 2003. године, прегледао регистре матичних књига у Великој Сочаници, које нам је на увид дао матичар Недељко Топаловић. Захваљујући свештенику Синиши Максимовићу из Дервенте, 2006. године добио сам на увид податке из црквених домовника из 1886, 1905, и 1930. године, а који се налазе у парохији Дервента. Са свим тим прикупљеним подацима тадашње породично стабло имало је шест генерација, а најстарији преци били су браћа Гојко, рођен 1828. године и Петар, рођен 1838. године - истиче Кљајић.

Нови моменат у истраживању десио се 2011. године, када је рођацима Силваном и Игором Брестовцем посјетио Брестовце у селу Ритешић, који су их позвали на парастос и ручак поводом уређења старог споменика њиховом најстаријем претку Мики (упокојио се 1863), који је из Горње Лупљанице, у Ритешић доселио у првој половини 19. вијека.

- Одмах сам почео да биљежим податке и о тим Брестовцима те тако породично стабло почињем проширивати. Тад се рађа и идеја о окупљању свих Брестоваца, како би се упознали и дружили као рођаци. Идеја је реализована 2014. године, када је у Горњој Лупљаници организован први “Сабор Брестоваца”, манифестација која траје већ пуних 10 година - напомиње Кљајић.

Потом је, заједно са рођаком Драгољубом Брестовцем, обишао Брестовце у селима Горњи Детлак и Глоговица и Трњани код Славонског Брода у Хрватској, лично позвао презимењаке на први “Сабор Брестоваца” те користио сваку прилику да настави са прикупљањем података и за Брестовце из других села.

- Наредних година обишао сам већи број матичних уреда, црквених парохија (Мајевац, Подновље, Славонски Брод) архивe у Славонском Броду и Сарајеву, Грунтовницу у Добоју и сва сеоска гробља, те тако долазим до већег броја података, за које и сами Брестовци нису знали. Ступио сам у контакт и са Брестовцима из Подновља и из Трњана, те тако породично стабло почиње све више да се шири и заокружује. Урађена је и једна ДНК анализа за утврђивање поријекла рода - каже Кљајић.

Значајан моменат за истраживање био је када се 2022. године упознао са Кемалом Нуркићем из Градачца, тренутно најзначајнијим преводиоцем османских дефтера и докумената.

- Нуркић ми је донио из Османског архива из Истанбула у Турској и превео са арапског језика, попис становништва османског царства из 1850. године за села Горња Лупљаница, Ритешић и Горњи Детлак. Са тим подацима породично стабло Брестоваца враћено је уназад до првог познатог претка Петра који је рођен средином 18. вијека и од чија су три сина - Раде (рођен 1770), Саве (рођен 1780) и Јаћима (рођен 1790) потекли сви чланови рода Брестовац који живе у селима које сам поменуо. Радини потомци су одселили у Ритешић, Савини у Горњи  Детлак, а од Јаћима, који је као најмлађи син остао на очевини, потичу Брестовци у Горњој Лупљаници. Турски дефтери откривају и старо презиме Брестоваца, презиме Гвозденовић - истиче Кљајић.

Несебичну материјалну подршку за истраживање о Брестовцима, додаје,  пружио је Жарко Брестовац из Канаде. Велику подршку изради родослова пружио је и Зоран Брестовац из Дервенте, али и бројни други Брестовци који су дали значајне податке.

Даља истраживања овог рода, биће, открива, усмјерена на истраживање презимена Гвоздаревић (раније Гвозденовић) у селима Доња Лупљаница и Дријен, као најближих сродника Брестоваца. Планирано је и да буде урађен већи број ДНК анализа. Главне активности биће на изради књиге о Брестовцима, у којој ће се наћи, са пратећим подацима, и женски чланови овог рода.

- Мислим да ово детаљно истраживање рода Брестовац, може послужити као добар примјер свима онима који истражују своје коријене, али и историчарима и етнолозима, као примјер како су настајали и ширили се поједини родови на простору Посавине, односно сјеверне Босне – закључује Дамир Кљајић.

XI генерација (примјер):

Петар (р. 1745) - Јаћим (р. 1780) - Тривун (р. 1810) - Гојко (р. 1827) - Тешан (р. 1849) - Марко (р. 1873) - Душан (р. 1905) - Богдан (р. 1927) - Велимир (р. 1951) - Мануел (р. 1975) - Зоран

Поријекло

Брестовци, према породичном предању, потичу из Црне Горе, а из села Брестова које се налази у горовитом Крњину у данашњој општини Станари, досељавају се у село Горњу Лупљаницу, одакле се даље расељавају.

Први пут презиме Брестовац у дервентском крају помиње се у дефтеру Гази Хусреф беговог вакуфа из 1840. године, гдје је као домаћин - порески обвезник уписан Вид Брестовац из Горњег Детлака.

Сабор Брестоваца

Сабор Брестоваца је једнодневна манифестација која има за циљ међусобно упознавање и дружење свих Брестоваца и њихових ближих сродника. Први сабор одржан је 2014. године у Горњој Лупљаници у Дервенти, а посљедњи, осми, у Глоговици у Добоју, 2023. године. 

На Сабору се окупи сваке године око стотињак презимењака, а манифестација почиње парастосом за све упокојене Брестовце, наког чега се наставља aдружење уз ручак и музику. До сада сабори су одржани по два пута у мјестима Горња Лупљаница (2014. и 2018.), Горњи Детлак (2015. и 2019.), Ритешић (2016. и 2022) и Глоговица (2017. и 2023).

Познати Брестовци

- Михајло Брестовац (Ритешић) из Дервенте, трговац са почетка 20. вијека;

- Данило Брестовац (Подновље), надалеко познати вучијачки домаћин из средине 20. вијека;

- Недељко Брестовац (Горња Лупљаница) из Оџака, полицајац средином 20 вијека;

- Жарко Брестовац (Ритешић) из Торонта у Канади, бизнисмен, добротвор, донатор и истакнути представник српске дијаспоре у Канади и дугогодишњи предсједник Српске националне академије у Торонту;

- Драган Брестовац (Ритешић) из Бањалуке, пилот авиона;

- Предраг Брестовац (Глоговица) из Словеније, маратонац и истакнути мајстор борилачких вјештина;

- Зоран Брестовац (Горња Лупљаница) из Бање Луке, пилот Хеликоптерског сервиса Републике Српске;

- Јелица Брестовац (Трњани) из Шида, српска глумица;

- Данило Брестовац (Подновље) из Скопља, рукометни репрезентативац Македоније и тренер већег броја клубова и репрезентација;

- Младен Брестовац (Трњани, Хрватска) из Загреба, један од најбољих кик-боксера свијета;

- Бранко Брестовац (Горњи Божинци) из Модриче, одбојкаш;

- Татјана Брестовац Крецељ (Ритешић), АТВ Бањалука;

- Сергеј Брестовац (Глоговица) из Добоја, пионирски голман Црвене звијезде;

(Извор/Фото: Глас Српске)

Пратите нас и путем Вибера