Каријеру у Аустрији градио је као стручни водитељ за исхрану говеда, а потом четири године као директор продаје у престижној аустријској компанији која се бави прометом генетичког материјала широм Европе.

Мато данас успјешно управља својом фармом у селу Јењић, удаљеном седам километара од Орашја, и испоручује најквалитетније млијеко мљекари Инмер, која је дио Лацталис групе. Образовање стечено на Свеучилишту у Салзбургу у области пољопривреде, заједно с богатим радним искуством, сада су кључни за вођење имања на врхунском нивоу и према највишим европским стандардима.

– Моја штала може примити до 60 музних грла. Радим много, али предано. Само мужа траје шест сати дневно, а храњење стоке траје још три сата. Јако пазим на квалитету млијека које испоручујем Лацталису. Увијек постижем најквалитетнију, Е класу млијека – каже Јањић и додаје да мјесечно испоручује 35.000 литара најквалитетнијег млијека компанији Лацталис.

– Та количина варира због сезонског телења па кад је пола стада у сухостају, количина опада. У марту сам испоручио чак 42.000 литара млијека, а онда дођу мјесеци када то буде доста мања количина – објашњава Мато.

Иако је Аустрија позната по уређеном систему, Мато признаје да тамо не би могао изградити овакво имање, јер се као такво у тој земљи може једино наслиједити. Његова одлука о повратку у БиХ била је управо мотивирана насљеђем, сјећањима на д‌јетињство и благодати живота на селу.

– Мљекарство ме одувијек привлачило. Док су други љетовали, ја сам долазио овд‌је и проводио распусте и одморе. Вратити се и започети властито имање за мене било је неизбјежно. Овд‌је сада живим са супругом и нашом кћеркицом, која и нас двоје додатно мотивише.

Упркос томе што бављење пољопривредом у Босни и Херцеговини буде често изазовно, Мато каже да није пожалио што је замијенио аустријску сигурност за живот и рад у Орашју.

– И овд‌је постоји ред, ако се зна и хоће радити. Онима који се желе одважити на повратак увијек савјетујем да се држе своје струке, наставе стално усавршавати и воде дисциплиниран менаџмент.

Сваки Матин дан почиње у четири ујутро, а рад на фарми завршава касно послијеподне.

– Мужа креће у пола пет, храна се нуди у пола осам, а остатак дана испуњен је чишћењем и другим пословима. То је свакодневни и континуиран рад, труд, залагање и самостални менаџмент који ме испуњава. Посебна благодат је мир на селу у којем уживам – завршава Мато, преноси Боснаинфо.

Матина прича је доказ да се и у Босни и Херцеговини може успјети искључиво својим трудом и преданошћу. Оваква ангажованост чини Јањићеву фарму успјешним пословним подухватом и важним дијелом локалне заједнице.

Пратите нас и путем Вибера