Jedni već znaju da ni za ovu godinu neće izdvojiti mnogo više novca u odnosu na prethodne, dok drugi priznaju da još uvijek nisu ništa računali. 

„Pa nisam ni to računao, vjeruj, ali vjerovatno da hoćemo skuplje je sve.“ 

„Ništa posebno više, prilagođavamo se.“ 

„U nekom restoranu malo se proveselimo, zaslužili smo, godina je bila vrlo teška, izazovna.“ 

„Sve poskupilo samo život pojeftinio.“

Višim cijenama veliku pažnju neće pridavati ni Hercegovci. Novogodišnji praznici, kažu moraju se ispoštovati pa neće biti problema izdvojiti koju marku više. 

„Ove godine sve skuplje,  jeste li spremni izvojiti više novca?“,  „Nažalost da, ali nećemo imati tih problema barem.“ 

„Trebaće više novca, šta ćemo, Nova je godina, novogodišnji praznici želimo da sve prođe u lijepoj atmosferi.“

Posebna priča u svakoj godini svakako su praznici. Zbog toga se i građani teško  odriču stvari u kojima uživaju, bez obzira na cijenu. A najveći procenat  potrošačke korpe kažu iz udruženja potrošača odlazi na prehranu.

"Vidimo da potrošačka korpa 2300 KM i da najveći procenat te potrošačke korpe odlazi na prehrambene troškove. Gorivo i električna energija najveći su uzročnik za svako poskupljenje ali i smanjenje svih osnovnih životnih namirnica ali i drugih proizvoda i usluga“, kaže Dušan Srdić, iz Udruženje potrošača "Reakcija".

Udar na kućne budžete građani svakodnevno osjećaju. Od februara je vidljiv i konstantan rast cijena pa je i njihova elastičnost dosta veliki izazov upozoravaju ekonomisti. 

„Elastičnost cijena na dole je dosta veliki izazov i češće može da bude štetno nego što može biti korisno. Ono što nas treba da interesuje jeste šta mi za svoje primanje, za svoju platu zapravo možemo da kupimo i to je način na koji mi to sve posmatramo“, smatra Goran Radivojac, profesor Ekonomskog fakulteta Banjaluka .

Ono što je u svemu ovome optimistično jeste da je ovaj mjesec i rast cijena malo usporen.