Европа се у посљедњих неколико дана суочавала са више временских екстрема, од јаких топлотних таласа, до опасних олуја. Балканске земље су се бориле са невременом праћеним обилним падавинама и јаким вјетром, а Грчка, Турска, Шпанија и Француска са шумским пожарима.
Многи од ових промјењивих временских феномена већ су добрим дијелом приписивани климатским промјенама које су изазване људским фактором.
Стручњаци очекују да ће њихова учесталост и интензитет само повећати због глобалног загријавања. Они упозоравају да би Европа требало д се припреми за још једно екстремно љето пуно временских непогода, са периодичним осцилацијама између поплава и суша.
"Ови феномени су подсјетници на промјењиву и нестабилну климу којој Европа мора да се прилагоди и припреми. Такође мораће да се предузму мјере за драстично смањење емисије штетних гасова, како би се успориле и смањиле климатске промјене", кажу стручњаци из Европске агенције за животну средину.
Шумски пожари су неизбјежни у тренутним условима
На југу Француске, шумски пожари бјесне у лучком граду Марсеју. Више од 1.000 ватрогасаца бори се са ватреном стихијом. До сада је изгорјело око 720 хектара, а неколико стотина кућа је евакуисано.
На аеродрому у Марсеју други дан заредом су летове помјерени, а жељезнички саобраћај је такође у хаосу.
Макс Дуган-Најт, стручњак за анализирање климатских података из компаније Deep Sky Research, упозорава да постоји јасна веза између шумских пожара и климатских промјена.
"Директан узрок пожара који се брзо шири близу Марсеја је, како се претпоставља, аутомобил који се запалио. Међутим, прави кривац су тренутни екстремни временски услови за пожаре у Француској и широм Европе. У овим сувим, врућим и вјетровитим условима, чак би се и најмањи пожар брзо проширио и изазвао озбиљну штету", објашњава он.
Научник каже да је ситуација слична и са осталим пожарима.
"Баш као што су јаки вјетрови распламсали пожаре у Лос Анђелесу у јануару, тако вјетрови сада шире пожаре и у Француској и Шпанији. Када се јак вјетар удружи са топлотним таласом и сувим условима, шумски пожари су неизбјежни", објашњава.
Прошле недјеље, сличан инцидент се догодио у Турској. Иако је званични узрок шумских пожара у Измиру био неисправан далековод, он се проширио због високих температура, јаких вјетрова и ниске влажности ваздуха.
Пожари су избили и дуж турско-сиријске границе. Сиријски министар за ванредне ситуације и управљање катастрофама назвао је ситуацију врло трагичном. Он је у саопштењу рекао да је уништено неколико стотина хиљада стабала на површини од 10.000 хектара.
Прошле недјеље, неколико хиљада туриста је било приморано да се евакуише са острва Крит. Претходне недјеље, јужно од Атине избио је шумски пожар док су се температуре приближавале 40 степени.
"Хидроклиматски удари" погоршавају екстремне временске услове
Климатске промјене такође доприносе феномену познатом као "хидроклиматски удар", који се односи на велике осцилације између обилних падавина и екстремних суша.
"Ово је посебно опасно јер раст вегетације који се дешава након кише одмах се осуши, постајући 'гориво' за шумске пожаре. Кроз свој утицај на топлотне таласе и падавине, климатске промјене чине шумске пожаре чешћим и смртоноснијим", објашњава Дуган-Најт.
Он такође упозорава да емисије из шумских пожара "указују на сурову иронију и зачарани круг у којем климатске промјене чине шумске пожаре чешћим, а емисије шумских пожара доприносе климатским променама".
Балкан након топлотног таласа разориле олује
Један од региона који се тренутно суочава са тим екстремним осцилацијама је Балканско полуострво. Јака олуја је у уторак чупала дрвећа и кровове у Хрватској, одмах након што се та држава данима топила на 40 степени Целзијусових.
Најмање три особе су повријеђене у олуји, а причињена је и већа материјална штета.
Метеоролошка служба у Словенији саопштила је у уторак да је снијег пао на великим надморским висинама у Алпима, док је остатак земље био погођен јаким кишама и градом.
Након што је погодила Хрватску, олуја је касније прошла кроз Србију. До ње је дошло након што су се ватрогасци у понедјељак борили са више од 600 шумских пожара у којима је повријеђено шест особа.
Србију је овог љета погодила јака суша која је угрозила усјеве и довела до ограничења у снабдијевању водом за пиће широм земље.
Невреме направило штету у Београду
То је конкретан примјер налаза прве Европске процјене климатских ризика (ЕУЦРА). У извјештају је идентификовано 36 климатских ризика који представљају пријетњу по енергетску и прехрамбену безбједност Европе, екосистеме, инфраструктуру, водне ресурсе, финансијску стабилност и здравље људи.
То показује да су многи од ових ризика већ достигли критичне нивое и да могу постати катастрофални без хитне и одлучне акције.
"Без снажних мјера прилагођавања и ублажавања, стотине хиљада људи би могле да умру од топлотних таласа, а економски губици само од приобалних поплава могли би да премаше један билион евра годишње, кажу из ЕЕА.
(Телеграф)
