Преподобни Ксенофонт и Марија били су угледни и богати грађани Цариграда и живјели су у 5. вијеку. Прича каже да су били велики хришћани и да су сву своју пажњу посветили томе да и синове – Јована и Аркадија, васпитају у истом духу.
Међутим, када су им дјеца одрасла, породицу је задесила велика несрећа брод којим су Јован и Аркадије пловили ка Бејруту у коме је требало да наставе школовање захватила је велика олуја. Момци су се спасли, али су их таласи избацили на различите обале, тако да су обојица мислили да је онај други погинуо. Како су браћа била веома привржена један другом, од туге су обојица ријешили да се замонаше и у вјери пронађу утјеху за свој бол.
Са друге стране, Ксенофонт и Марија су мислили да су им се оба сина удавила. Скрхани тугом, након двије године су дошли у Јерусалим да се поклоне светињама. Случајем, било је то у исто вријеме када су и Јован и Аркадије дошли у овај град. И тако се у Јерусалиму, према причи, догодило велико чудо и поновно спајање ове породице. Прво су се сусрели Јован и Аркадије, а онда и Ксенофонт и Марија са њима.
Пресрећни родитељи су тада схватили да су дјеца највеће благо које човјек може да има и све своје богатство су раздијелили сиромашнима па су се и они замонашили.
Чланови ове честите породице живјели су посвећени Богу све до краја свог живота. Њихов празник данас је празник сваком дома у коме влада мир и слога и у коме споне љубави повезују родитеље и њихову дјецу.
У старој Србији је постојао обичај који се понегдје и до данас одржао да породице данас заједно одлазе у цркву и пале свијеће – родитељи за Ксенофонта и Марију, а дјеца за Јована и Аркадија. Сви би требало да се помоле за здравље и да остатак дана проведу заједно у шетњи и дружењу. Вјерује се да ће чланове те породице срећа пратити преко цијеле године, пише Магазин Новости.
