Досељеници у Њемачкој и још осам развијених земаља Запада у просјеку зарађују знатно мање од домаћег становништва, показује обимна међународна студија Института за истраживање тржишта рада и занимања (ИАБ), објављена у угледном часопису Натуре.
Поред Њемачке, иста неправда важи и за: Канаду, Данску, Француску, Холандију, Норвешку, Шпанију, Шведску и САД.
У Њемачкој прва генерација имиграната зарађује скоро 20% мање.
У Њемачкој, разлика у платама између домаћих радника и досељеника износи чак 19,6% – али не зато што им се плаћа мање за исти посао. Главни разлог је ограничен приступ боље плаћеним позицијама и секторима.
Дакле, није проблем само дискриминација у платама – већ структурне препреке које имигрантима затварају врата ка успјешнијим и боље плаћеним каријерама. То је, према студији, кључни разлог за чак три четвртине разлика у заради.
Ни друга генерација не пролази много боље
Ни дјеца имиграната се не могу у потпуности извући из зачараног круга: друга генерација у Њемачкој и даље зарађује 7,7% мање од својих њемачких вршњака.
Посебно погођени су људи поријеклом из Африке и са Блиског Истока, иако су рођени и школовани у Њемачкој.
Структурни проблеми, а не љењост – кључ је у језику, дипломама и контактима
''Интеграција не значи само иста плата за исти посао'', упозорава аутор студије, Малте Рајхелт.
''Ради се о рушењу баријера које људима из иностранства онемогућавају приступ добрим радним мјестима.
Он истиче да су кључни алати за решавање проблема:
подстицање учења језика,
нострификација страних диплома,
развијање професионалних мрежа,
и боље информисање о тржишту рада.
Гдје је ситуација још гора – а гдје боља?
Највећи јаз у заради имиграната прве генерације забиљежен је у:
Шпанији (29,3%),
Канади (27,5%),
и Норвешкој (20,3%).
Слиједи Њемачка са 19,6%, Француска са 18%, и Холандија са 15,4%.
На другој страни, мањи јаз постоји у:
САД (10,6%),
Данској (9,2%)
и Шведској (7%).
Просјечна разлика у другој генерацији имиграната међу свим државама износи 5,7%, док Њемачка и ту бележи изнадпросјечан јаз, преноси Телеграф.
Најмања разлика у другој генерацији је у:
Канади (1,9%),
док је највећа у:
Норвешкој (8,7%).