Системска неправда

Ево колико се цијене радници Нијемци у Њемачкој, а колико зарађују наши

  • 19.07.2025. 09:10

Досељеници у Њемачкој и још осам развијених земаља Запада у просјеку зарађују знатно мање од домаћег становништва, показује обимна међународна студија Института за истраживање тржишта рада и занимања (ИАБ), објављена у угледном часопису Натуре.

Поред Њемачке, иста неправда важи и за: Канаду, Данску, Француску, Холандију, Норвешку, Шпанију, Шведску и САД.

У Њемачкој прва генерација имиграната зарађује скоро 20% мање.

У Њемачкој, разлика у платама између домаћих радника и досељеника износи чак 19,6% – али не зато што им се плаћа мање за исти посао. Главни разлог је ограничен приступ боље плаћеним позицијама и секторима.

Дакле, није проблем само дискриминација у платама – већ структурне препреке које имигрантима затварају врата ка успјешнијим и боље плаћеним каријерама. То је, према студији, кључни разлог за чак три четвртине разлика у заради.

Марија Микић ужива са дјецом на мору након развода

Марија Микић ужива са дјецом на мору након развода

Ни друга генерација не пролази много боље

Ни дјеца имиграната се не могу у потпуности извући из зачараног круга: друга генерација у Њемачкој и даље зарађује 7,7% мање од својих њемачких вршњака.

Посебно погођени су људи поријеклом из Африке и са Блиског Истока, иако су рођени и школовани у Њемачкој.

Структурни проблеми, а не љењост – кључ је у језику, дипломама и контактима

''Интеграција не значи само иста плата за исти посао'', упозорава аутор студије, Малте Рајхелт.

''Ради се о рушењу баријера које људима из иностранства онемогућавају приступ добрим радним мјестима.

Он истиче да су кључни алати за решавање проблема:

подстицање учења језика,

нострификација страних диплома,

развијање професионалних мрежа,

и боље информисање о тржишту рада.

Жена родила четверо дјеце на исти дан

Жена родила четверо дјеце на исти дан

Гдје је ситуација још гора – а гдје боља?

Највећи јаз у заради имиграната прве генерације забиљежен је у:

Шпанији (29,3%),

Канади (27,5%),

и Норвешкој (20,3%).

Слиједи Њемачка са 19,6%, Француска са 18%, и Холандија са 15,4%.

На другој страни, мањи јаз постоји у:

САД (10,6%),

Данској (9,2%)

и Шведској (7%).

Просјечна разлика у другој генерацији имиграната међу свим државама износи 5,7%, док Њемачка и ту бележи изнадпросјечан јаз, преноси Телеграф.

Најмања разлика у другој генерацији је у:

Канади (1,9%),

док је највећа у:

Норвешкој (8,7%).

Пратите нас и путем Вибера