Дјеца су мој дар од Бога, прича Драгана, мајка два пара близанаца. Татјана и Огњен рођени су 2018.
Неколико година послије, над срећом се надвила туга. Драгани је умрла мајка. А у њој се, послије мајчиних посљедњих ријечи, јавила жеља да има још дјеце. Тада су на свијет стигле Ивана и Емилија.
"То је баш био шок. Изненађење. То је било на другом ултразвуку кад је доктор саопштио Драгана, опет близаначка трудноћа. Ја сам рекла, немогуће, ви се шалите са мном", прича нам Драгана Живанић.
И та вијест је Драгани вратила осмијех на лице. Кућом Живанића у Горњим Смртићима данас одзвања дјечија граја.
А пуна је и кућа у којој близанци одрастају. Овдје испод истог крова живе четири генерације. Сви су ту да једни другим прискоче у помоћ.
"Ја свима кувам. И онда замислите треба само 11 тањира празних ставити, а шта ће у тањире то је већ друго. Само три бебе не користе тањире. Али то је чиста љубав, није то тешкоћа нека", рекла је Весна Живанић, Драганина свекрва.
А како овдје све тако добро функционише, открива нам најстарији члан породице, Веснин свекар Драго. Прича да слога у Живанићима деценијама царује.
"Живимо добро, слажемо се добро што је најважније. Има нас 14 у кући према томе ту се мора имати разумијевања сви једно према другоме", каже он.
Живанићи су поносни. Кажу, дјеца овдје одрастају у породичном дому препуном љубави и слоге. Надају се да ће их и у наредним годинама бити још више на окупу.
Поштовање разумијевање и љубав то је оно чиме су се водиле бројне генерације Живанића, а то је оно и чему уче своје младе нараштаје. Све док је слоге кажу у њиховој кући неће бити кризе.
