Српска православна црква и вјерници данас обиљежавају Божићне покладе.
Ове године, на Светог Јована Златоустог поклапају се и Божићне покладе.
Наиме, уобичајено је да се Божићне покладе обиљежавају на дан светог апостола Филипа, али како тај празник ове године пада у сриједу, трпеза вјерника је посна, дан прије почетка Божићног поста, који ове године почиње у четвртак, 28. новембра.
Покладе су заправо домаће гозбе намијењене свим члановима породице, а могу да буду и сеоска весеља уочи великих постова.
Према старом народном вјеровању, требало би вечерас припремити богату вечеру и веселити се са својим укућанима. Сматра се да су покладе и дан за праштање, како би се ушло у пост без гријеха.
Већина обичаја за Божићне покладе повезана је са заштитом од духова и нечистих сила па нису ријетке поворке маскираних ликова, прескакање ватре или трљање бијелим луком.
Вјеровања за Божићне покладе
У зависности од краја и вјеровања, различити обичаји се везују за овај дан. Негдје се послије вечере завезују све вериге у кући, коре од поједених јаја бацају у ватру, табани трљају бијелим луком, а дјеци се пред спавање облаче преврнуте пиџаме и мајице. Постоји вјеровање да би требало увече табане трљати бијелим луком и изговорити сљедеће ријечи: “Вјештица као конац, у мене зуби као колац.”
Послије поклада слиједи пост, који подразумијева уздржавање од мрсне хране, односно хране животињског поријекла и алкохолног пића на извјесно вријеме, пише Блиц Жена.
