Српска православна црква (СПЦ) данас слави Сретење Господње. У црквеном календару овај дан је означен црвеним словом.
Сретење Господње један је од најсвечанијих празника хришћанства. По јеврејском закону, свако дијете је доношено у храм 40 дана послије рођења. Четрдесети дан по рођењу Исуса Христа, Дјева Марија са Јосифом одлази у Јерусалим у храм Божији, носећи младог Христа, да испуни двоструки Господњи закон, да се очисти од порођаја и да представи Господу своје новорођенче које је Симеон Богопримац примио на руке.
Овај празник је од суштинске важности за хришћанство јер указује на први сусрет Спаситеља Исуса Христа са људима.
На Сретење се срећу и раздвајају зима и љето. Од Сретења дани постају дужи, а ноћи краће, па се у народу каже "Сретење обретење".
Медвјед одређује каква ће бити зима
Они који живе у близини зоолошког врта, прогнозу ће оставити медвједима. Вјерује се да управо ове животиње данас одређују какво ће нас вријеме чекати у наредном периоду. Ако је на Сретење сунчан дан и медвједи изађу из јазбине и уплаше се своје сјенке, па се врате назад, вјерује се да ће зима потрајати још шест недјеља.
Ако не види сјенку, изаћи ће из својих пећина да потраже храну и зима је готова.
Колико је ово вјеровање уврежено доказ су многобројни посјетиоци зоолошког врта у Београду који су раније долазили да виде понашање мечке Гордане.
Обичаји и вјеровања
Обичај је да се на Сретење обавезно пале свијеће јер се сматра да пламен има скривену чаробну моћ и да ће кућу штитити од грмљавине и других несрећа.
Овога дана дјевојке треба да пазе каквог ће мушкарца прво срести јер то може да одреди њену судбину. Вјерује се да ће се удати за човјека попут оног ког је првог срела тог дана.
Према канону православне цркве Сретење је сврстано у ред Господњих, али и Богородичних празника, јер се на тај дан истовремено велича чистота Богородице коју је, како каже предање, првосвештеник Захарија, отац Јована Крститеља, увео у јерусалимски храм на мјесто одређено за дјевојке.
Празник се слави од времена цара Јустинијана, у црквеном календару је обиљежен црвеним словом, а у Србији има велико значење и симболику. Слави се и као крсна слава.
