Први српски устанак и доношење Сретењског устава важни су датуми у историји српског народа. Почетак је то борбе за ослобађање од турске владавине и стварање модерне српске државе. Зато су добојски ђаци период од устанка у Орашцу из 1804., до доношења устава 1835. посебно обрадили.
„То је био један либерални устав и био је ослободилачки и веома напредан у Србији за то вријеме, а поготово је важан зато што је био један од првих устава у Европи“, каже ученица Гимназије Невена Иванишевића.
Читали су ђаци члан по члан Сретењског устава. Права која су тада гарантована житељима Србије била су далеко испред свог времена.
„Имао је неке чланове које неке жене до 20. вијека нису имале, на примјер да су робови који кроче на територију Србије слободни људи, имао је тачно прописана национална обиљежја Срба као народа“, каже ученик Гимназије Филип Дујковић.
Вијековне слободарске идеје српског народа у дјело су провели великани Првог српског устанка. И тај догађај одјекнуо је Европом.
„Било ми је част да мало више истражим о самом устанку о Карађорђу о нашим великим кнезовима и вођама“, каже ученик Гимназије Владан Трњанац.
Са националном историјом ученици се сусрећу, у стручним школама у првом, гимназијалци у трећем разреду. Посвећен јој је значајан број часова, посебно устанцима.
"Турска власт је била брутална, дуго трајала, народ је патио дуго времена и онда наравно сазрело је вријеме да се окрене нови лист отвори и да се крене у устанке“, каже професор историје у Гимназији "Јован Дучић“ Добој Горан Остојић.
Национални датуми утврђују идентитет и обезбјеђују будућност, кажу историчари. Сретење је један од њих. Ове године први пут су га заједно славиле Србије и Српска, па су и ђаци жељели да дају свој допринос.
