Српска православна црква и њени вјерници данас славе светог пророка Данила, за којег се везују многа вјеровања.
Према Књизи о Данилу, овај светитељ је као дијете заједно са још три младића одведен у ропство у Вавилон гдје су му наденули име Балтазар. Ипак, Данило није заборавио своје јеврејске корјене и културни идентитет.
У Вавилону, Данило је постао познат по тумачењу снова и успио је да постане једна од најзначајнијих личности у тамошњем краљевству.
Ипак, због своје вјере овај пророк је био прогањан унутар своје нове домовине. Његова три пријатеља су бачена у ужарену пећ због одбијања да се поклоне вавилонском краљу Набукодоносору као богу, али су на чудесан начин спашени. И Данило је био бачен у лавовску пећину из истих разлога, али је и он чудом спашен, након чега је краљ, према предању, издао декрет о поштовању „Даниловог бога“. Ово је умногоме утицало на коначно проглашење краја јеврејског ропства у Вавилону – 536. године п.н.е.
Православни хришћани прослављају Данила као свеца и пророка. Са друге стране, јудаизам сматра Књигу о Данилу саставним дијелом јеврејског закона, али не признаје Данила за пророка. Ислам признаје Данила за пророка, иако се он не помиње експлицитно у Курану.
У Србији се некада вјеровало да је овај дан добар за гатање, прорицање и гледање будућности. У неким крајевима старији људи и данас знају да ноћас треба гледати у небо и тражити звијезде. Ако их има, наредна година ће бити родна. Ако је облачно и тмурно, чека нас сушна година, пише Еспрессо.
Постоји вјеровање да на празник светог пророка Данила треба дјеци обући нешто ново од одјеће, па макар то биле и чарапице. То је успомена на три младића која су са светитељем одведена у ропство, али су свеједно поживјела и имала добар живот.
