Српски народ познат је по поштовању обичаја, предања и дубоко укорењеним вјеровањима која се преносе с кољена на кољено. Сваки празник има своју причу, поруку и посебан обичај који га прати – а 17. јун је дан посвећен светим сестрама мироносицама Марти и Марији, носи снажну симболику и важну духовну поуку.
Ове двије жене остале су упамћене из еванђеоске приче као сестре које су угостиле Исуса Христа.
Марта је, као домаћица, пожурила да се побрине да све буде у реду – да нахрани Господа, припреми дом, уреди све како доликује.
Марија, с друге стране, сјела је до Исусових ногу и слушала га, у потпуности посвећена његовим ријечима.
У овом кратком сусрету крије се велика поука. Марта је чинила оно што би већина нас данас учинила – била је заузета и забринута, желећи да све буде савршено.
Али Исус је управо Маријино понашање похвалио, рекавши да је изабрала „најбољи дио“. Не зато што је Марта чинила нешто лоше, већ зато што је Марија умјела да препозна шта је заиста најважније – бити присутан духом, саслушати и отворити срце.
Вјеровања и обичаји
Народно вјеровање каже да на празник светих Марте и Марије, треба оставити свакодневне бриге, спустити темпо и посветити се тишини, молитви и размишљању о духовном. Вјерује се да ће свака изговорена молитва на овај дан бити посебно услишена, нарочито она која долази из дубине срца и искрене вјере.
Многи вјерници данас овај дан проводе у миру дома, без тежих послова, кућних расправа и свакодневног стреса.
У неким крајевима Србије обичај је да се ујутру упали свећа и изговори кратка молитва за смирење духа и благослов дома. Старије жене савјетују да се бар један сат тог дана проведе у тишини, без мобилног телефона, телевизије и других ометања – баш попут Марије, која је изабрала да се тога дана потпуно преда Богу.
Зато, када сване празник Марте и Марије, подсјетимо се њихове приче и покушајмо да пронађемо равнотежу у свом животу.
Посао, бриге и обавезе неће побјећи – али мир који добијамо када се посветимо вјери, љубави и молитви често је оно што нам највише недостаје.
У духу овог дана, оставите све по страни – макар на кратко – и посветите се молитви, захвалности и тишини. У томе је права снага и смисао овог празника, пише Телеграф.
.jpg)
