Српска правславна црква данас слави Светог мученика Маманта.
Родом из Пафлагоније, од хришћанских знаменитих родитеља, Теодота и Руфине. Родитељи његови бјеху бачени у тамницу за Христово име.
У тамници најприје му умре отац; а мајка му, пошто роди њега, и сама сконча. Тако дакле оста новорођени младенац у тамници између мртвих тијела својих родитеља. Но Бог Промислитељ посла ангела Свога некој племенитој удови Амији, којој се ангел на сну јави и рече, да иде у тамницу и узме дијете к себи. Ама измоли од градоначелника дозволу, да сахрани умрле, а дијете узе у своју кућу.
Тек кад му се наврши 5 година поче дијете говорити, и прва му ријеч беше: мама! Због чега и доби име Мамант. У школи Мамант показа необичну бистрину; а пошто бјеше код куће васпитан у хришћанском духу, то он не тајаше вјеру своју него је исповиједаше пред својим врсницима исмјевајући идоле. У вријеме цара Аврелијана би жестоко гоњење хришћана. Незнабошци не штеђаху ни дјецу хришћанску.
Ни срцем ни устима нећу се одрећи Бога и Цара мога Исуса Христа
Маманту бјеше 15 година, када би изведен пред цара. Рече му цар, да бар само устима се одрече Христа, на што му Мамант одговори: "ни срцем ни устима не ћу се одрећи Бога и Цара мога Исуса Христа." Цар нареди те га тукоше, свијећама палише, и најзад вргоше у море. Но ангел Божји спасе га, и одведе на гору високу, близу Кесарије. Ту је он живио у самоћи и молитви. Од његове светости дивљи звјерови су се питомили. Најзад и ту буде пронађен од гонитеља и поново на муке стављен. Побједивши и силу огња и дивљих зјверова Мамант свети би прободен трозубцем од некога жреца идолскога. И тако предаде душу своју свету Богу, коме је вјеран остао у свима мукама. Од његових моштију догодише се многа исцјелења болних.
МОЛИТВА
Мученик Твој Господе, Мамант, у страдању своме је примио непропадљиви вијенац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље побиједи, а разори и немоћну дрскост демона: Његовим молитвама спаси душе наше.
