Православни вјерници данас, 27. јануара обиљежавају празник посвећен Светом Сави, Савиндан. Свети Сава се сматра заштитником школа, учитеља и ђака. Био је српски принц, књижевник, дипломата, монах, игуман манастира Студеница и први српски архиепископ.
Од свих светитеља и хришћанских мученика наш народ највише поштује и воли Светог Саву. Стручњаци сматрају да је за то највише "крива" Српска православна црква, али и многобројна народна предања и обичаји који се везују за овог свеца, а од којих су многи сачувани и практикују се и данас.
Вјерује се да је још за живота Свети Сава био нешто посебно за српски народ. Не само као принц, па ни као црквени вођа, већ као човјек који је спреман да помогне, саслуша и подучи. Стручњаци и данас наглашавају да, када се пише о животу Светог Саве, заправо се говори о почецима српске просвете у Средњем вијеку. Зато и не чуди велики број народних обичаја и вјеровања која се везују за дан овог светитеља.
Празник Светог Саве почео је да се обиљежава већ у првим деценијама након његове смрти у 13. вијеку. Црква је успјела да овај обичај пренесе у све земље у којима су живјели Срби и он се одржао чак и у турско вријеме и сачувао се све до данашњих дана. Постоји много народних вјеровања везаних за Савиндан. Многи ће данас гледати у небо и пажљиво ослушкивати јер се вјерује да, ако на Светог Саву грми, земљи предстоје важни и судбоносни догађаји.
У неким крајевима Србије Светог Саву нарочито ревносно празнују сточари. Пред данашњи празник они, из страха од вукова, никако неће тјерати стоку у шуме. Исто тако на данашњи дан не ваља отварати бритву и оштрити ножеве или било који алат како би вуковима чељусти остале склопљене.
На данашњи празник, народ каже, по кући се не раде никакви тежи послови, а нарочито се треба клонити црвених тканина и бојења. Народ вјерује да ће у супротном вукови поклати сву стоку. Ο Савиндану се не раде тежи послови. У неким крајевима се не ради ништа. Негдје посте цијелу седмицу прије Савиндана.
Иако је дан Светог Саве такозвано црвено слово, на Светог Саву за кућне послове углавном важи контра од онога што је уобичајено на велике празнике. Баш зато што се стока у старо време пуштала сама на испашу, сматрало се да домаћин Савиндан треба да искористи за све битне кућне послове. Тако се у неким крајевима Србије сматра да данас жене смију да раде кућне послове, а чак је пожељно да се обави и велико спремање.
Сматра се и да дјеца на Светог Саву треба да науче нешто ново, макар неку нову пјесмицу, јер ће се у супротном улијенити и неће довољно напредовати цијеле године.
